Представници Српског књижевног клуба “Вихор” из Дервенте учествовали су на сусретима “Матица-дијаспора” у Сомбору, који су одржани у организацији Завичајног удружења Срба “Kоријени” Сомбор.
Промовисано је стваралаштво Раде Kитић Ћошан из Модриче, односно романи “Kосана” и “Прљави додири” о којима су говорили књижевници Љутомир Рундић Романијски и Илија Павловић, те пјесник Зоран Грумић.
Аутор романа каже:
“Теме мојих романа су свеприсутне у друштву, како раније, тако и у времену у којем живимо. Роман Прљави додири говори о сексуалном злостављању малољетника и сложићете се да је то у свијету, а поготово код нас, на Балкану, један од највећих табуа. Сматрам да је врло важно да се о томе говори, јер проблем неће нестати ако будемо ћутали о њему. Напротив, он ће се устостручити. Дужност и обавеза одраслих је да упозоре, упознају дјецу са том опаком друштвеном девијацијом, како бисмо их што је могуће више заштитили. Намјера ми је била указати на проблем, објелоданити и упозорити да су то, углавном, људи из окружења, познаници које свакодневно срећемо и којима дјеца вјерују. На тај начин дјеца постају неупоредиво “лакше мете”.
Учесници сусрета положили су цвијеће на гроб Душана Секулића који је претходних година успјешно водио сомборско Удружење “Kоријени”, а преминуо је 26. августа ове године.
Сви учесници сусрета сложни су у закључку да је Секулић оставио неизбрисив траг у градњи мостова међу људима, на пољу заштите српског националног идентитета, и да у тој борби није му било лако, јер је често наизалзио на отопоре и опструкције.
Наглашена је потреба да се већ крене у прирпему зборника у којем ће највише садржаја бити посвећеног Душану Секулићу, и да такав зборник треба штампати до наредних сусрета у Сомбору.
Они су посјетили и гроб српског књижевника и пјесника Лазе Kостића.
Учесници сусрета “Матица дијаспора” у циљу остваривања својих програмских циљева, чувања традиције, обичаја, језика и писма расправом о овој теми покушали су дати свој допринос Ћирилици.
Kњижевник Милорад Мишо Ђурђевић из Дервенте говорио је о теми округлог стола “Ћирилица данас” кроз излагање “Ћирилица постојања вриједна”.
У току расправе о овој теми дало се закључити да и поред службене употребе Ћирилице, и даље латинично писмо има доминантну улогу. Ово се да приметити свуда око нас, ако прођемо главном улицом града домаћина ових сусрета, натписи фирми, поруке купцима…на прсте једне руке може се избројати ћирилица, тако је и у другим градовима из којих долазе учесници ових сусрета Р. Србије и Српске.
Често и сами они који су доносили и доносе законске прописе о Ћирилици исте не поштују, свеж пример је и Пописница становништва, која је у програм унешена латиничним писмом. Учесници ових сусрета скренут ће пажњу надлежним органима на овај пропуст.
Постављено је питање “Шта свако од нас, појединачно може урадити у циљу дневне употребе ћирилице?”. Ћирилице у употреби имати ћемо онолико колико сами желимо.
Договорено је да ће учесници ових сусрета у будућој писаној комуникацији користити ћирилично писмо, такође и са другим лицима, пословној и свакој другој писаној употреби.
Договорено је да сваки од учесника свој телефонски именик пребаци на ћирилично писмо.
Манифестација “Матица дијаспора” одржана је 14. пут уз подршку Града Сомбора, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са вјерским заједницама и Покрајинског фонда за пружање помоћи прогнаним и избјеглим лицима и сарадњу са Србима у региону.
Ненад Симић/Посавске новости
