Дервентски вашар је стављен на Листу нематеријалног културног насљеђа Републике Српске и као такав могао би да конкурише и за UNESCO Листу свјетске баштине.Иницијативу и процедуру за стицање статуса нематеријалног блага ,уз помоћ Музеја Републике Српске, покренула је Народна библиотека „Бранко Радичевић“ у Дервенти.
Дервентски вашар има посебну вриједност за Дервенту. Живи 170 година преносећи се са кољена на кољено.
„Да би се неки елеменат нашао на листи нематеријалне културне баштине мора да испуњава и одређене услове.Прије свега да има посебан значај за своју заједницу и град,да је заједница по њему препознатљива, да се преноси са кољена на кољено,да има традицију али да још увијек и живи. Све те услове испуњава Дервентски вашар и са пуним правом се налази на једној оваквој листи“, рекла је Мирјана Плиснић, директор Народне библиотеке „Бранко Радичевић“истакавши да је идеја о стављању вашара на ову листа реализована уз свесрдну помоћ Данијеле Ђукановић, вишег кустоса у Музеју Републике Српске.
Плиснићева је рекла да је у наредном периоду планирано да се изврше и етнолошка испитивања дервентске општине јер је ово подручје мало испитано па самим тим има мало података. „Вјерујем да ћемо уз стручну помоћ Музеја РС извршити та истраживања и видјети шта је то још по чему је Дервента специфична и шта би се могло наћи на оваквој листи и да заштитимо ту културну баштину дервентског краја.Дервента има и значајна етномузиколошка обиљежја и у наредном периоду ћемо и то испитати и предложити за ову листу“,рекла је Плиснићева те истакла да ће сљедећи корак бити да Дервентски вашар буде предложен за UNESCO-оvu листу и како такав би био познат широм свијета и привлачан као свјетска туристичка атракција.
“Надам да ће и Дервентски вашар у наредном периоду бити кандидат за једну овакву UNESCO листу. Стављање на листу значи да је заштићен као такав и представља идентитет народа,можемо рећи православног који живи на овим просторима, јер је као такав и настао 1851. године у порти православне цркве. Ријетко шта у РС и БиХ има тако дугу традицију. Када се нађе на оваквој листи, то значи да постаје препознатљив широм свијета односно то је свјетска културна баштина“,појаснила је Плиснићева.
Вашар је прво био окупљање народа на весељу у порти православне цркве која је,по одобрењу турског султана Абдул Хамида I, изграђена у Српској вароши послије три вијека забране.Вашар добија на значају доласком Аустро-Угарске на ове просторе .Вашар је тада премјештен на другу обалу Укрине ,гдје се и данас одржава .Вашарски садржаји су били знатно богатији па је био значајан по трговини стоком, занатском робом и пољопривредним производима.Временом вашар све више добија и забавни карактер.
Старији су причали да је вашар био највећа светковина на овом подручју у току године. И начелник Симић се присјећа вашарске светковине али и прича свога оца о самој градњи цркве.
„Једна од њих је да је султан дозволио да се направи црква у величини биковске коже .Мјештани су се досјетили да бикову кожу скроје у виду трака и опасали су простор и црква је добила ту величину. Неки су се бунили код султана због тога али је султан рекао да ће одржати дату ријеч“, испричао је начелник Симић и истакао:
„За мене је дервентски вашар почетак мог живљења,највећа светковина.Било је и злих и тешких времена.И Аустро-Угарска га је једно вријеме забранила,преживио је три рата са прекидима .Вашар се одржава у вријеме Велике Госпојине и то је слава Црквене општине Дервента . 1992.године Скупштина је донијела одлуку да то буде слава и Општине Дервента.И то се претвара у Великогоспојински сабор, то су дешавања од неких мјесец дана. Све то је у прилог наше традиције,што су наши преци одњеговали ,а ми данас доживјели да буде на овој значајној листи. Вјерујем да ће ово нематеријално добро ући и на свјетску листу културне баштине. Треба то његовати“,рекао је начелник Симић изразивши жаљење што у наступима наших фолклорних друштава широм свијета има јако мало представљања наше традиције, игара, пјесама, обичаја.
Извор: Општина Дервента
