Књига “Укоричене године” аутора Ненада Симића из Дервенте , којом је обиљежио и 18 година новинарског рада све је траженија.
“Највеће богатство које сакупљам од саме објаве и промовисања књиге су повратне информације од читалаца, које су више од очекиване реакције, оне су људске. Желим са људима подијелити информацију да је приход од продаје књиге усмјерен на трошкове штампања, и другим дијелом у хуманитарне сврхе, каже аутор књиге Симић.
Књига је подијељена у неколико цјелина: “Људи причају”, “Из села и града”, “Вјерски живот”, “Из других крајева”, “Необичне појаве”, “Сјаћања и захвалности”.
Он је навео да се дијелови садржаја књиге односе на људе и догађаје из Дервенте, Брода, Модриче, Пелагићева…
О Ненаду Симићу и књиги „Укоричене године“ рекли су: / дио изреченог и објављеног/
Предсједник Предсједништва бродске Борачке организације Зоран Видић рекао је да је Симић дугогодишњи сарадник ове организације, те изразио захвалност што је Брод добио значајно мјесто у књизи.
“За њега можемо рећи да је патриота, у правом смислу ријечи, јер је изабрао да својим писањем, забиљешкама и пјесмама за нас и нове генерације отргне од заборава прошлост”, рекао је Видић.
Рецензент протојереј-ставрофор Жељко Теофиловић рекао је да “Укоричене године” треба прочитати, имати и чувати и да генерацијама које тек долазе њени текстови буду сјећање на прошлост.
“Та спона, ове двије временске димензије, учиниће да и у будућности ови исписани редови за читаоце буду актуелни и представљају ново сазнање о људима и догађајима”, рекао је Теофиловић.
Он је истакао да је Симић указао му част да буде рецензент његовог дјела, и да то није први пут већ да су сарадњу имали и на збирци пјесама „Савгда“ 2012. Године.
„ Имамо пријатељску и људску сарадњу. У пројекат Укоричене године приступио сам и из емотивних разлога, зато што сам дијете новинара. Када сам прегледао ове текстове онда ме подсјетило на тај брижни рад мога оца, који је велики пријатељ Ненада. Они су заједно и у тешким временима, и лијепим временима послије рата успјели да забиљеже оно што ми у цркви кажемо једни хронику, љетопис ових крајева Дервенте, Брода и цијеле Посавине“ рекао је Теофиловић.
Предсједник Светосавске омладинске заједнице у Броду ђакон Горан Марјановић истакао је да са аутором књиге имају веома добру сарадњу, који је увијек и међу првима објављивао новинарске текстове о раду организације.
„Ненад је наш сарадник могу слободно многе године, а озбиљнија сарадња је од 2013. године. Коју год смо активност радили, шта год да смо публиковали Ненад је заиста то први објавио са пуно љубави и срцем. То је чинио не само према активностима Светосавске омладинске заједнице него и живота цркве на читавој општини Брод. У име нас свештеника и Светосавске омладинске заједнице захвалим и желим још много да ради, да напредује“ рекао је Марјановић.
Књижевник и рецензент књиге Ранко Прерадовић рекао је да је велика врлина објављене књиге да ће употпунити своју функцију у времену које долази.
“Заиста је прелијепо видјети пуну салу на промоцији књиге, вјерујем да је то Симић својим радом заслужио и да ће наставити успјешно даљи рад. Ријеч је о младом и амбициозном ствараоцу ове врсте”, рекао је Прерадовић.
Промоција књиге је до сада одржана у Дервенти и Броду. Књига је објављена у издању Српског књижевног клуба “Вихор”, чији је Симић предсједник, и Књижевне заједнице “Васо Пелагић” из Бањалуке.
Ненад Симић о настајању књиге
Ова књига је настала као плод вишегодишњег новинарског рада и жеље да још једанпут поменем људе које сам радо сретао као и догађаје на којима сам присуствовао, на начин да о ономе што сам писао у разним новинама сакупим и поново објавим у облику књижног трајања.
Тим чином настојим да продужим вијек постојања својим јунацима наведеним у књизи и да им се још једном захвалим што су указали част да њихове приче из живота и рада представим јавности.
Многи од тих јунака су на својствен начин говорили о животу, искушењима, успјесима, свједочењима о разним догађајима…
Хвала им на храбрости и усуду што су ми уступили своја сјећања о којима сам писао и о којима поново пишем.
Свако појединачно свједочење људи настојао сам да пренесем изворно писаном ријечју као и да кроз фотографију забиљежим тренутке за нека нова времена и за неку нову дјецу.
Колико сам у свему успио остављам да оцијене они коју буду читали и прочитали ову Књигу, са жељом да у јавност изнесу своје критике и похвале.
Што се мене тиче у овом времену нисам ни могао ни желио другачије, а да поново радим ову својеврсну љепоту постојања поновио бих сваки сусрет и догађај и поново им дао сјај јединствености.
”Укоричене године” подијелио сам у неколико поглавља: Људи причају, Из села и града, Вјерски живот, Из других крајева, Необичне појаве, Сјећање и захвалности.
Око 400 фотографија и на десетине изворних новинских чланака дарујем својој и генерацијама будућих заљубљеника у живот.
”Укоричене године” су само почетак неких других, нових година у којима ће поново да се пронађе особа жељна да што више објави о свом завичају, родном крају, средини у којој је са људима дијелила добро и недаће када наиђу.
На крају ове Ријечи топло се и искрено захваљујем свим сарадницима на припреми ”Укоричених година” за објаву, издавачима, штампарији, донаторима, спонзорима као и свима другима који су на било који начин помогли да се ова књига појави.
И даље на путу жеље да о људима и свом крају пишем…
