Уочи предстојећих празника, као дванаести диван дар радостима у осјећајима дјеце и одраслих, и малих и великих птица, у двадесет шестој години постојања Српског књижевног клуба ”Вихор” Дервента, појавила се нова сликовница која на само аутору својствен начин пјева о ”КРОКОДИЛУ” уобличеном у лику људског бајковитог живљења, у форми пјесме испричане да на течну причу личи: о умиљатом крокодилку који чека да му се обрате с љубављу и у жељи да буду другари, а не у намјери да од њега направе кожне ципелице или торбу… , и све ради среће и радости очувања и себе у својих најмилијих…
Из јесен према зими, као и његови претходници срећно гладан дјечијих руку и мажења, ”Крокодил” се придружио својим милим другарима: Коки, Цуки, Гици, Жирафи, Роди, Косу, Меди, Цврчку, Лаву и Лептиру/Мачки/Мишу, Зеки, као дванаеста, на нашим просторима јединствена, и садржајем и формом, сликовница Милорада Мише Ђурђевића, члана Српског књижевног клуба ”Вихор” Дервента и Удружења књижевника Републике Српске, која је као нови дар осванула уочи новогодишњих празника, да буде дарована свим младим читаоцима који се, као до сада што су са радошћу чинили, аутору јаве исказаном жељом да и ову нову сликовиту поучну пјесмопричу имају на својим читалачким полицама.
Несебичан допринос и овом поетско сликовном остварењу дали су и Горана рођ. Тодорић Шаренац, која је традиционално одлично осликала за/мисли ауторове, и Вјекослав Новаковић који је душом ушао у душу компјутерских заврзлама, као и издавач Српски књижевни клуб ”Вихор” из Дервенте, те уважени рецензент Стевка Козић Прерадовић, који се ”ко зна због чега” ни појединачно ”не одвајају” од сликовница Милорада Мише Ђурђевића.
Свако малено и свако одрасло дијете које, на било ком простору постојања, аутора ”Крокодила” поздрави осмијехом на дар добиће Сликовницу. И нову…, која чека осмијех сванућа…
