Сликовница ”ОВЦА и КОЗА” – нови пјесмопрични сликовни приказ (срећних) живота, аутора књижевника Милорада Мише Ђурђевића, на дар дјеци и одраслима
Поздрављајући Михољско љето у јесен су замишљено срећне закорачиле као четрнаести диван дар радостима лету малих и великих птица, и дјеци и одраслима на дар, у двадесет осмој години постојања Српског књижевног клуба ”Вихор” Дервента, у облику нове сликовнице која, сад већ традиционално на само аутору својствен начин, овај пута пјева и о ”ОВЦИ” и о ”КОЗИ”.
Обје се сналазе у лику људског бајковитог живљења, и у форми пјесмама испричане су да на течну причу личе: ”овца” о љепоти кретања и кроз спознаје да је и као црна добродошла у своје и снове својих најмилијих; ”коза” о сновима у којима жарко жели да јој букет мимоза дари њен засањани јарчић, а обје ради срећног и радосног очувања и себе у својих најмилијих…
Из јесени према зими, као и њихови претходници срећно гладне дјечијих руку и мажења, ”Овца/Лија” су се придружиле својим милим другарима: Коки, Цуки, Гици, Жирафи, Роди, Косу, Меди, Цврчку, Лаву и Лептиру/Мачки/Мишу, Зеки, Крокодилу и Лији као четрнаеста, на нашим просторима јединствена, и садржајем и формом, сликовница Милорада Мише Ђурђевића, члана Српског књижевног клуба ”Вихор” Дервента и Удружења књижевника Републике Српске, која је као нови дар осванула да буде дарована свим младим читаоцима који се, као до сада што су са већ обичајном радошћу чинили, аутору јаве исказаном жељом да и ову нову сликовиту поучну пјесмопричу имају на својим читалачким полицама.
И ово поетско сликовно остварење и за/мисли ауторове својствено одлично је осликала Горана рођ. Тодорић Шаренац, а Вјекослав Новаковић је поново душом загрлио компјутерске заврзламе.
Издавач Српски књижевни клуб ”Вихор” из Дервенте, те уважени рецензент Стевка Козић Прерадовић, ”ко зна због чега” већ годинама се ни појединачно ”не одвајају” од сликовница Милорада Мише Ђурђевића.
Свако одрасло и свако малено дијете које, на било ком простору постојања, аутора ”Овце/Козе” поздрави осмијехом на дар добиће Сликовницу. И нову…, која чека осмијех сванућа…
