На дан 29. фебруар као јединствен и необичан а ове 2020. године свјетло дана и званично ће угледати и по форми и по облику необична списатељска творевина ”Замисли да је она на твоме мјесту” аутора Милорада Мише Ђурђевића односно ”Замисли да је он на твоме мјесту” ауторке Наталије Луне Сањаревић. Ријеч је о роману који своје/врсну животну причу, којом смо, признали то или не, у овим савременим временима разноразних отуђења проткани сви ми, посебно они којима је због ненадано надошлих вјетрова стварног живота пре/остало да ”дивна прошла времена” за/сањају некада људскију страну љубави.
У издању Српског књижевног клуба ”Вихор” Дервента односно Књижевне заједнице ”Васо Пелагић” Бања Лука, о засањаном садржају романа ”Замисли…”, који отуђења упућује и тка у поуке о насушној потреби гајења исконске љубави као битног садржаја љепота породице, своја су стручна мишљења исказали еминентни познаваоци српског језика и културе, написавши између осталог:
Проф. др Растко Јовић, Катедра за Канонско право Православни богословски факултет Универзитет у Београду: ”Роман који имамо пред собом, „Сан засањани/Засањани сан“, писан је поетски, готово у стиху. Аутор се у роману, иако из њега избија специфични локалитет његовог простора, бави вечном темом која ће постојати док је и човека. Роман описује две приче, две драме општељудских лутања, по врховима осећања који тако дубоко деле и приближавају, између ероса и танатоса. Једна прича нам се нуди као перспектива мушкарца и мужа, док се друга открива као поглед на исте догађаје, али из перспективе жене и супруге. Читаоцу се на први поглед може учинити да није сигуран шта чита, да ли је реч о љубавној литератури, или пак поезији у прози.”
Гојко Вујановић, професор српског језика и књижевности, из Нове Тополе Градишка:
”У првом сусрету са овом књигом запажамо да ово није обична прича, него је проткана лаганим лирским елементима па трепери и надлијеће неку обичну причу!… Аутор успијева да се читалац поистовјећује са датим животним ситуацијама, да ове приче доживљавамо као своје властито искуство, као испуњење властитих жеља и хтијења! То наше поистовјећивање са ликовима и догађајима у дјелу чини ове приче нашим сопственим причама, представљају наше лично искуство!… Ко од нас неће за поједине секвенце из ове приче рећи ”Па, да! То се мени догодило тад и тад, тачно се сјећам кад је то било!”
Илија Павловић, професор српског језика и књижевности, из Шамца: ”А љубав је у књизи главна нит која спаја све што се у њој приповиједа. Аутор нам износи разне љубави које при настајању имају хронолошки ред. Кренуо је од вољене драге и њиховог првог и другог сусрета, који му се у душу ”заковао” искром надања. Била је то она права, чиста, исконска љубав, која не пита за богатство, ни поријекло, ни професију. Она је била водиља у воде заједничког живота, који им подари три потомка, три најдража птића. Љубав у којој је главни јунак волио и био вољен.”
Далиборка Малешевић, професор српског језика и књижевности, из Дервенте: ”Човјек, биће чудновато, спреман да воли, спреман да ствара и разара, а надасве вољан да сања… Сан наш насушни… Сновима свој пут започињемо, снове сањамо, за сновима трагамо, увијек изнова. У мору снова засањаних, дуго сањаних, одсањаних, оне остварене и не видимо. Заборавили се (себе заборавили). Успавали се у самоћи данашњице… Колико дуго ће тај сјај туђег ока чинити душу моју изнова испуњеном?… Хоће ли то једно дрвце случајно изникле љубави засјенити шуму љубави која је одавно истински из срца поникла и постоји?… Човјека сатканог од жеља и снова аутор/к/а овог романа не оставља самог.”
О трновитом путу рађања идеје о међусобном познанству и сарадњи на ”чињењу књиге”, о необичном а свеприсутном садржају и начину приказивања за/сањаних догађања, о недаћама које су у појединим тренуцима наговјештавале да роман ”не би требало да буде објављен” јер су се у (ко зна од куда њима необјављени текст романа у рукама и мислима!?) ”тамо неки већ препознали” па се дрзнули да запријете сванућу Књиге, о могућем наставку сарадње и засањаности следећих корачаја, Наталија Луна Сањаревић и Милорад Мишо Ђурђевић, као познати и на ширим просторима књижевног стваралаштва признати ствараоци, кажу да ће радо на позив ”јавности” бити дио њиховог задовољстава у стварању њежнијег и бољег окружења протканог породичним и исконски чистим пријатељством…
Роман ”Замисли да је он/а на твоме мјесту” читаоци неће наћи на продајним мјестима, аутори настављају њима својствен обичај да своја рукописна остварења не продају, па ће тако и 990 примјерака од 1.000 објављених бити даровано, и спонзорима и пријатељима Књиге у Дервенти, Републици Српској, Босни и Херцеговини, Србији…
