blank

У Спомен-комплексу Чардак у Дервенти данас је обиљежено 30 година од страдања 37 Срба из овог насеља које су убили припадници Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и паравојних хрватско-муслиманских формација.

blank

У Цркви Светог апостола Tоме која је саставни дио Спомен-комплекса Чардак служена је литургија и помен парастос,  након чега су положени вијенци и цвијеће.

blank

Градоначелник Дервенте Милорад Симић рекао је да треба његовати културу сјећања и говорити истину како се не би понављао злочин над Србима као што је био овај на Чардаку.

“Једини гријех ових Срба био је што су вјеровали и мислили да и други размишљају као они. Они нису пуцали ни на кога, нису отишли на другу територију, већ су се организовали да сачувају своје куће и породице. Људи друге врсте су се дрзнули и кренули да побију комплетне породице и све их стрпају у једну јаму”, изјавио је новинарима Симић.

blank

Предсједник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић каже да је на Васкрс 1992. године насеље Чардак пало у руке непријатеља, дио становништва је заробљен и одведен у логоре, половина је умрла, а оно што је остало је побијено.

“За логоре у Дервенти изречене су судске казне од укупно 47 година, а требало би бити 470 година. Досадашње пресуде су испод минималне казне за злочине које су чинили у овом граду”, рекао је Кнежевић.

blank
Драго Кнежевић, предсједник Удружења ратних заробљеника

Он подсјећа да је на 14 година затвора осуђена Азра Башић која је мучила и убијала логораше, а Благоја Ђураша је заклала у тадашњем Дому ЈНА.

“Дамир Липовац, који је био командир логора у школи у Пољарима, једном логорашу је пуцао у леђа, другом у уста, а осуђен је на седам година. Двојицу људи је убио и добио седам година затвора, колико се добије за саобраћајну несрећу”, каже Кнежевић.

Он је подсјетио и на пресуду од само двије године затвора за Фрица који је одвео 15 људи на копање ровова на Tомасово брдо гдје су кориштени као живи штит – осам логораша је убијено, а седам тешко рањено.

“На Чардаку су убијене цијеле породице, породица Лазаревић – отац, мајка и син више нема потомака, породица Живковић – отац мајка и син. Убијени су и брачни парови Зорић и Ћудић. За ова убиства до данас нико није одговарао”, рекао је Кнежевић.

Он је поручио да стравични злочини не смију да буду заборављени и да истину треба преносити генерацијама младих.

blank

Чедо Продић из насеља Чардак, који је био у логору три мјесеца, подсјећа да је на Васкрс ујутро 1992. године Чардак нападнут минобацачима.

“Након тих напада смо се повлачили према граду мислећи да ћемо успјети да се извучемо, али су нас опколили. Било је пуно војске и предали смо се, јер су нам већ убили двојицу. У логору је било мучења, ударања, без хране и воде. Ломљене су вилице људима, код мене је сломљена вилица. И сада се виде повреде на челу. Тешко је што злочинци нису осуђени за све што су учинили. Ми нисмо никога напали, били смо на својим праговима, а они су нас протјерали у логоре”, каже Продић.

blank
Делегација Удружења ратних заробљеника

Син Благоја Ђураша, Славиша Ђураш казао је да се нада да ће правда стићи све оне који су наредили злочине.

“Прошло је 30 година од злочина, а пресуде и суђења су јако тужан дио свега што сњ десило. Прије неколико година готово свакодневно су била суђења, али је све стало са пресудом Азри Башић. Сад се надамо, имамо неке нове назнаке из Сарајева, да ће бити покренути процеси по командној одговорности за злочине у Дервенти. Прије свега мислим на командни кадар 103. бригаде ХВО Дервенте, али и кризни штаб општине Дервента који је донио одлуку 10. априла 1992. године да у Дервенти власт преузму Хрватске оружане снаге, а да се полиција повуче, а 11. априла је основан логор у Дому ЈНА. То су Винко Бегић, командант 103. бригаде Златко Младић и командант војне полиције Жељко Пуљић, који су најодговорнији за оно што се догодило на Чардаку,  рекао је Ђураш. 

Он додаје да је важно истаћи, иако се мало говори о томе, да је у Дому ЈНА осим мушкараца са Чардака било затворено и четрдесетак жена и 15 дјеце, а за шта нико није процесуиран.

blank
Градоначелник Дервенте Милорад Симић са сарадницима
blank
Предсједник Скупштине града Бојан Радановић

У Спомен-комплексу у Дервенти уписана су имена 37 српских жртава од којих је највећи број убијен 26. априла 1992. године, на Васкрс, на кућном прагу, док су неки убијени у логорима регуларне војске Хрватске и хрватско-муслиманских паравојних формација.

На мјесту гдје се налази спомен-обиљежје пронађена је масовна гробница са посмртним остацима 19 убијених мјештана.

blank

Вијенце су положили породице убијених цивила насеља Чардак, градоначелник Дервенте Милорад Симић, предсједник Скупштине града Бојан Радановић, делегација Градске борачке организације, те других организација и удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, Полицијске станице Дервента и представници политичких партија.

blank
Породице убијених Срба насеља Чардак

 

Поводом 30 година од страдања Срба из Чардака прошле седмице је одржан округли сто и изложба у Центру за културу којима је указано на поражавајући рад правосуђа у процесуирању злочина над дервентским и Србима из Посавине, као и на важност његовања културе сјећања на највеће стратиште у Дервенти.

Ненад Симић/Посавске новости 

blank