Протојереј – ставрофор Мирослав Живковић истиче да је најсвестранијa личност српског отачаства коју је историја упамтила Свети Сава, који је примјер моралног идентитета свесрпског бића.
У организацији Црквене општине Брод , синоћ је одржана 20. Светосавска духовна академија, којом је обиљежен празник првог српског архиепископа и просветитеља Светог Саве, утемељивача српске цркве, државе и школства, а част да одржи бесједу припала је Живковићу.
„Да би знали зашто је Свети Сава најважнија личност у српском народу морамо сагледати сљедеће, поред свих других црквених и народних српских великана он свакако заузима прво мјесто јер је први који је увео ред и закон. Он је српски Мојсије који је наш народ извео из робовања смрти, гријеху и ђаволу. Извео нас из духовне чамотиње паганског ништавила. Он на првом мјесту, у погледу тадашњих околности пише типике тј. правила, као што су Студенички и Хиландарски типик затим на српски језик преводи Номоканон – Законоправило по коме је уређивао народни и црквени живот- у бесједи рекао је Живковић.
Он наводи да ако данас, у 21. вијеку погледамо колико српски народ робује од гатања, врачања и паганштине, биће нам јасно колике је тек проблеме и напоре да се то одбаци, имао Свети Сава.
„Што се тиче самог црквеног живота, није да Срби нису чули за јеванђеље нити за хришћанске вриједности. Света браћа Ћирило и Методије су посијали то јеванђелско сјемење духовности а прије њих апостоли Христови међутим, Сава је организовао Цркву постављајући епископе и свештенике као духовно – народне вође. Знамо да је он устројитељ самосталне српске православне цркве и српске државе а два историјска догађаја нас подсјећају на то. Као први, од значајних догађаја јесте то да Ватикан, да би задржао свој утицај, 1217. шаље краљевску круну великом жупану Стефану Немањи а други је проглашење аутокефалности Српске православне цркве и Стефаново крунисање 1219. године. Још исте године у Жичи, Сава као први архипеископ српски, крунише свог брата Стефана за краља. Тако је један Немањић стао на чело Српске православне цркве, а други на чело српске државе“, рекао је Живковић.
Наводи колики је значај Свети Сава постигао у очима српског народа урамљујући га у православни етос, говори нам чињеница да је то добило и посебан назив – Светосавље.
„Оно је постало препознатљиво широм земаљског шара као идентитет и лична карта српског народа. Ни један други народ нема Светосавља које је, захваљујући Савиној упорности, православље и Христославље у малом. Празновање Светог Саве не смије се свести на традицију нити њега на паганску легенду или умрлог великана“, поручио је Живковић.
Академија је почела светосавском химном у извођењу школског хора, а у наставку наступили су бродских основци са драмским приказом „Љубав свете Анастасије“.
За грађане Брода и остале госте, и ове године организован је културно умјетнички програм у ком су поред бродских малишана, наступили гости Српско просвјетно друштво „ Дервента“ из Дервенте под руководством професорице Милијане Жунић , као и полазници музичке школе „Соната“ под руководством професорице музике, Валентине Шатаре.
Свечаној духовној академији у светосавском дому поред бројне публике присуствовао је и Зоран Видић, начелник општине Брод.
„Светосавска духовна академија показатељ је да Брод и Брођани иду путем светосавља што показује и учешће у програму и великог броја малишана. Мислим да је тај спој образовања и духовности право огледало светосавља, а ми ћемо се и као локална управа трудити да тако буде и у будућности“, рекао је Видић.
Светосавска духовна академија била је круна у низу манифестација које су протеклих дана организоване у част првог српског архиепископа и просветитеља Светог Саве.
Н. Симић
