Начелник општине Брод Зоран Видић каже да је у Броду изражена традиција сјећања на жртве, злочине и борце из протеклог одбрамени- отаџбиснког рата.
“С поносом и правом то могу рећи. Ми то доказујемо свакодневно не само када су ови немили догађаји, односно сада пред обиљежавање 30 година од злочина у Сијековцу. Тај посао у Броду је у рукама одговорних људи, који то годинама одговорно раде и труде се да млађе генерације знају шта се десило”, изјавио је новинарима Видић, након одржане Јавне трибине поводом обиљежавања годишњице Сијековачког злочина над Србима у марту 1992. године под називом „ 30 година трагања за правдом и истином.
Према његовим ријечима трибине су прилика да се млађе генерације упознају са догађајима и злочинима који су се догађали, кроз хронологију догађаја, а истовремено и прилика осталима да се присјете како је било у ратно вријеме.
“Ми смо овдје већином православци- хришћани и праштамо, али се трудимо да не забрављамо, а све има општи циљ да нам се такве ставари више никада не понове. Наравно да изразимо и помен жртвама тадашњих злочина,а и да сјећање остане трајно“, додао је начелник Видић.
Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић каже да је Јавну трибину и изложбу фотографија пресуђених злочинаца за почињене злочине над Србима у Броду и Посавини организовала Борачка организација и Удружење логораша из Брода и Модриче, уз подршку општине Брод.
“30 је година је од крвавог злочина које су муслиманско-паравојне формације и Хрватска војска направили. Одустати нећемо за трагањем, за правдом и истином, борићемо се да правда изађе на видјело, да одговарају они који су ове злочине направили. Трибина је показатељ да морамо, желимо и понављамо док не дође једног дана до правде и истине, а надамо се да ће бити убрзо“, рекао је Видић.
Предсједник Удружења логораша Модрича и регије Посавина у саставу Савеза логораша Републике Српске Владо Драгојловић каже да је изложба већ била уприличена у Модричи и да су је уступили братском Удружењу логораша у Броду.
“Овдје су суђени и пресуђивани злочинци пред Судом БиХ, то је крва слика народно речено правосуђа БиХ. Овдје има 17 фотографија , гдје се види да нема ни једна изречена максимална казна иако су суђени по законима СФРЈ, који су далеко блажи и повољнији за извршиовце злочина“, каже Драгојловић.
Према његовим ријечима нема ни једне максимлане казне, имају четири ослобађајуће, а занимљиво је да се ради о злочинима силовања.
“Када се све сабере и одузме то је у просјеку по шест година по пресуђеним, по чему видимо да Суд Бих је био селективан према српским жртвама, нереалан и у најмању руку некоректан. Настављамо борбу за правду и истину. Овдје имате и један број жена које су пресуђене, које заузимају значајан број злочина према Србима, над српским цивилима, војницима, имовином. Имамо само једну пресуди Хрватске војске, а то је крвава Азра за пресуду злочина у Дервенти“, у изјави новинарима рекао је Драгојловић.
Предсједник Удружења логораша Брод Ане Михајлов каже да се трибином обиљежава 30 година од Сијековачког злочина.
“Познато је да од марта до октобра 1992 године на подручју Брода било је организовано 10 логора за Србе, у којима је у једном тренутку било 3000 логораша. То су цивили из Брода који нису успјели да се извуку и побјегну ,који су остали под окупацијом хрватско- муслиманских снага, те одведени у логоре“, каже Михајлов.
Наводи да су многи Срби који су били у пролазу из Хрватске ка Босни, односно на мосту су ухапшени и заробљени.
“Ти Срби су на граничном прелазу на мосту ухваћени и заробљени. После операције Коридор када су ослобођени Дервента и Оџак тамошњи логораши су доведени у Брод, око 400 логорша из Дервенте и око 1.300 логораша из Оџака. Негдје у седмом мјесецу 1992. године у Броду је било око 3.000 логораша“, додао је Михајлов.
ПН
