У времену када се свијет суочава са глобалном здравственом кризом која неминовно утиче на наш свакодневни живот, али и на односе које имамо са својим најближима, важно је да искористимо вријеме празника, да се повежемо с члановима породице, осјетимо се повезано и сигурно.
Врло је важно да у овом периоду неизвјесности, ужурбаности, када не можемо да утичемо на значајне аспекте нашег живота, застанемо, освијестимо тренутак заједништва, дјељења, посебне празничне атмосфере, те да сачувамо и унаприједимо породичне односе који су резервоар наших снага.
Шта је најважније за породицу у овим временима и како његовати односе унутар ње?
Породица је трајна категорија, наш трајни идентитет и често нисмо ни свјесни колико она може да буде резервоар снага. Ту су људи са којима живимо, који су свједоци нашег живота, онога што ми доживљавамо сваки дан. Они нас најбоље могу да разумију, да нас прихвате, подрже, помогну, подстакну, некад и упозоре, али и траже да и ми сами себе сагледамо, да увидимо и подсјетимо се колико је породица важна и да их, чланове породице, не узимамо здраво за готово, већ да их његујемо, уважавамо њихове потребе, да их саслушамо и разумијемо.
Ми у породици подразумијевамо да се безусловно прихватамо и тако смо сигурни, па себи дозволимо да не водимо рачуна о осјећањима оног другог. Међутим, ако бисмо повели рачуна о нашим поступцима, нашим ријечима, нашем ћутању или игнорисању, знали бисмо да то значи и да утиче на друге чланове наше породице, те бисмо онда промијенили наш однос према породици и атмосферу измећу чланова и у кући.
Колико је компликовано промијенити у одраслом добу обрасце ако су нефункционални, а потичу још из примарне породице?
Свака породица има одређени систем породичних вриједности, емоционалне обрасце, начин на који се суочава с потешкоћама и рјешава проблеме. И сасвим је уреду да се они и даље његују ако су у реду, ако се сви чланови породице осјећају задовољно и ако су одговарајући тренутној ситуацији. Међутим, шта чинити када више нису адекватни, више нису одговарајући начини реаговања и рјешавања проблема. За почетак, потребно је да их препознамо, разумијемо, да одустанемо од окривљивања других из прошлости.
У одређеном периоду, неки образац понашања је био одговарајући, служио нам је, али ако нам сада више није одговарајући, ми као одрасли, способни и самостални одлучујемо да га мјењамо, прилагођавамо тренутној ситуацији и потребама. То је често излазак из зоне комфора, изазов, нова активност и нови начин рјешавања проблема. Укључује ризике, али нас покреће, иначе нема промјене или задовољства. Тек када изађемо из зоне комфора, када преузмемо ризике и суочимо се са потешкоћама, ми користећи своје ресурсе и снаге схватамо да имамо могућност избора и да смо способни за то, што резултује осјећајем задовољства и аутономности. Није једноставно, али је свакако могуће и доприноси нашем расту.
Како се особе које су анксиозне могу носити са свим изазовима?
Анксиозност је нормална реакција сваког човјека на ненормално стање, односно на ситуацију која нас угрожава и ствара неизвјесност. Ми смо навикли да рјешавамо проблеме на одређени начин, да се носимо са животним потешкоћама, са ситуацијама које нас угрожавају како бисмо преживјели, међутим некада је ситуација изнад наших тренутних способности или утицаја, и захтијева промјену у начину сагледавања, рјешавања проблема или захтијева тражење помоћи.
Када смо анксиозни, добро би било да схватимо да нас тај осјећај опреза штити, да ми узимамо у обзир све информације које имамо, предузимамо одређене кораке како би се заштитили. Не уступамо мјесто страху и паници у толикој мјери да нас они онеспособе за суочавање са проблемом. Постоје јасне инструкције о томе шта човјек може да уради да би смањио анксиозност. Свјетска здравствена организација као препоруке наводи добар сан (7 или 8 сати спавања), редовну физичку активност, правилну, избалансирану и умјерену исхрану. Важан је и и барем један квалитетан интерперсонални однос у којем ћете се осјећати сигурно и потпуно прихваћено, брига о себи, својим потребама и жељама. Поред бриге о физичком и менталном здрављу, веома је важно да свако од нас застане мало, да се преиспита шта је смисао његовог живота, да се стара о свом духовном узрастању уз молитву и захвалност јер ћемо тако бити у конакту са смим собом и лакше ћемо се носити са свим изазовима и потешкоћама које нам намеће савремени начин живота.
Весна Теофиловић, дипломирани педагог и психотерапеут под супервизијом
За све оне који су незадовољни неким аспектом свог живота, који желе промјену и да се побрину за себе, своје ментално здравље, те унаприједе квалитет свог живота, психотерапијски сусрет могу заказати на телефон 065/456-715. Савјетовање се одвија лично или онлајн.
