blank

У Дервенти су одржани 21. Међународни илиндански пјеснички сусрети “Прљача 2022”, у организацији Српског књижевног клуба “Вихор” из овог града, промовисан је заједнички зборник “Илинданско пјесничко саборовање” и представљени награђени учесници манифестације.

Гојко Мандић из Бањалуке са пјесмом “Шта све ријека има” побједник је наградног конкурса за избор најбоље пјесме посвећене љепотама вода.

blank

“Рођен сам у Санском Мосту, који има девет ријека и то на Свјетски дан вода, па зато често пишем пјесме о води. Драго ми је што постоји клуб као што је `Вихор` који његује ту традицију и поезију и изненађен сам што сам ја побједник. Већ сам написао пјесму за сљедећу годину”, рекао је Мандић.

На наградни конкурс стигло је 76 радова из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Словеније, Сјеверне Македоније, Црне Горе, Бугарске, Њемачке и Швајцарске.

Побједник у категорији шаљиве пјесме је Евита Бојковац из Дервенте са пјесмом “Споразум”, а у категорији “Укрински цвијет” Весна Марковић из Дервенте са пјесмом “Кратко весеље”.

blank

“Пјесма говори о активностима на ријеци у којој се ради о споразуму између риба и роде. Веома сам задовољна и част ми је што сам побједница поново, јер сам већ једном освојила прво мјесто такође у конкуренцији шаљиве пјесме, као и бројне похвале“ каже Бојковчева.

Иако тек годину члан “Вихора” Весна Марковић пише пјесме од малих ногу и ово је други конкурс на којем је учествовала.

blank

“Изузетна ми је част што сам освојила прво мјесто са својом пјесмом `Кратко весеље`, у којој сам описала живот укринског воденог цвијета онако како га ја доживљавам, јер је ово други конкурс на који сам послала своје пјесме”, рекла је Марковићева.

Она је додала да поезију пише од када зна за себе и да пише о свему, те да су у посљедње вријеме њене пјесме тужног садржаја.

“Планирам да издам збирку пјесама и желим да то буде нешто што ће оставити печат у времену и простору”, каже Марковићева.

blank

Похваљене су пјесме Ане Стајкове Иванове из Бугарске, Борислава Наградића из Батајнице, Драгише Цетића из Гацка, Мирјане Миланков и Цвијетина Лобожинског из Новог Сада, Славе Станојевић из Tеслића, те Славка Покрајца, Игора Милошевића, Радојке Адамовић и Горице Крстовић из Дервенте.

Предсједник Српског књижевног клуба “Вихор” Ненад Симић истакао је да је значај ове манифестације вишеструк и да прелази оквире локалног карактера, те, осим промоције у области културе, даје знатан допринос и промоцији туристичких потенцијала града.

“Ми градимо и његујемо облик понашања који спаја људе и крајеве и у најтеже вријеме, као што је било за вријеме пандемије вируса корона, када је одржана традиција пјесничких сусрета, а хвала Богу и људима да је и данас тако. Радује ме што видим позната лица која редовно учествују и долазе у Дервенту, проносе лијепе ријечи о нашем заједничком подухвату, а обрадован сам што се сваке године јављају и нови учесници чиме `Вихоров` караван постаје још већи и неуништив”, навео је он.

Он је захвалио свима који су допринијели да се сусрети одрже и додао да су покретачи сусрета Савко Пећић Песа, те Славко Покрајац и Милорад Мишо Ђурђевић.

blank

Манифестацију је свечано отворио и окупљенима се обратио замјеник градоначелника Дервенте Синиша Јефтић, који је са представницима “Вихора” подијелио награде награђеним пјесницима.

Посјета спомен- парку за 408 убијених Срба

У наставку програма манифестације учесници су посјетили спомен-парк за 408 убијених Срба, који је подигнут у знак сјећања на невине жртве усташког терора над Србима Лужанске парохије, поводом 80 година од њиховог страдања, а који је освештан 2021. Године.

blank

Свештеник Драган Зарић и мјештанин Васо Мичић упознали су окупљене пјеснике на кратак историјат градње спомен- парка, као и плановима за наставак изградње.

Свештеник  Зарић  је подсјетио да су 26. Августа  1941. године усташе у Славонској Пожеги убиле 405 мушкараца старијих од 16 година из села Босански Лужани, Нови Лужани, Костреш, Барица.
 
“Богу хвала, након толико година скупили смо снаге и моћи да, пошто се за њихове гробове не зна, а споменик који је био у Славонској Пожеги 1991. године је порушен, одлучили смо да ово буде споменик у знак сјећања на њихову невину жртву, и да се окупљамо  навео је Зарић.

Мичић је рекао да је жеља  да се људи врате на ово мјесто и сјете својих предака.

„Ово је изграђено у знак сјећања на људе који су овдје посљедњи пут били живи, јер одавде су отишли у смрт. Они немају гробова имају само имена, каже Мичић.

Спомен-парк је изграђен на мјесту пилане и млина гдје су усташе 24.августа 1941.године довеле 405 Срба мушкараца старијих од 16 година из Босанских Лужана,Нових Лужана,Костреша и Барице. Сутрадан су заробљене Србе усташе возом превезли у Славонску Пожегу гдје су их на звјерски начин побили 26.августа 1941.године.Никада није тачно утврђено гдје су њихова тијела сахрањена.
 
Страдање Срба овог краја почело је 14.априла 1941.године када су усташе убиле лужанског свештеника Милоша Петровића испред парохијског дома у Босанским Лужанима.

Званични програм и излазак на ријеку Укрину

У званичном програму наступили су чланови Српског културног друштва “Просвјета”, Пододбор Слатина /Хрватска/, а манифестацији су присуствоваи представници Завичајног удружења Срба “Коријени” из Сомбора, Књижевне заједнице „Васо Пелагић“ Бања Лука, Савеза српских књижевника Словеније и Удружења европске академије српских наука и умјетности из Љубљане.

blank

Учесници манифестације посјетили су ријеку Укрину и заједничким фотографисањем овјековјечили тренутак боравка. Свим учесницима су уручене захвалнице и други пригодни поклони.

blank

На почетку програма учесницима манифестације у Центру за културу представили су се чланови Српског културног друштва „Просвјета“ Пододбор Слатина /Хрватска/. Предсједник Друштва је Љубинка Павловић. Друштво је основано 2016. Године са 12 активних чланова- плесача. Након пар  мјесеци основали су и пјевачку групу. Имали су низ наступа од којих издвајамо наступе у Словенији на манифестацији Весели дани српске дијаспоре, наступ на серијалу „Лијепом нашом“, те наступ на смотри Ветерана Златибор. Имају постављене 4 кореографије. Први пут су наступили у Републици Српској, у граду Дервента.

Генерални покровитељ манифестације био је град Дервента – градоначелник Милорад Симић, а суфинансирање пројекта први пут је подржало Министарство просвјете и културе Републике Српске.

Посавске новости 

 

blank