Супружници требају бити искрени једно према другоме, превазилазити несугласице, бити срећни што су заједно, јер то су најважнији аспекти срећног и дуговјечног брака, порука је Стане и Радивоја Зарића из Лијешћа, који су исписали велику животну страницу – пола вијека заједничног живота.
Међу овим посвећеним супружницима неизмерна љубав, поштовање и поверење трају пуних 50 година, а јединствени јубилеј, обиљежили су 30. октобра у друштву дјеце, унука, кумова, родбине и пријатеља.
Њиховом познанству није кумовао нико.
-Отишао сам на збор у Нови Град, био је Петровдан. Увече је било прело и стицајајем околности сам угледао млад и лијеп цуретак, а и ја млад. Тамо смо се зближили. Потом сам отишао у војску, Стана ме чекала, а након два мјесеца по одлужењу војног рока смо се узели -,прича Радивоје /70/ и показује фотографију када се пред Богом, у лијешћанској цркви, заклео на вјечну љубав својој три године млађој супрузи Стани.
-Није то као данас, другачије је било оно вријеме, некако поштеније, искреније. У наше доба било је шаргија и виолина, прела, а сада међу младима свашта има -, додаје Радивоје.
Љубав међу Зарићима, планула на први поглед у Новом Граду, Станином родном селу, одржала се до данас. Стана истиче да је поштовање „свето“ у браку.
-Како се не бих сјећала тог дана. Била је забава у мом селу, ту смо се упознали. Узели смо се те 1972. године, 29. октобра, а пошто сам тада имала само 17 година са вјенчањем смо сачекали прољећа, када сам постала пунољетна. Била је велика свадба, пуно гостији. Сватови су дошли по мене у Нови Град, а свадбено весеље је настављено под шатором у Лијешћу код куће мог мужа. Обострано разумијевање, поштовање и помагање одржало нас је свих ових година -, прича Стана.
Супружници Зарић кажу да је Бог хтио да их срца воде правим путем, крунисаним браком из чисте љубави. Поносни су на свој избор и пет деценија среће.
-Почели смо од нуле, ништа сем љубави нисмо имали. Али, мало по мало ишли смо напријед, градили кућу, родили дјецу. Не жалилимо се. Имамо од најстаријег сина Николе унуке Николину и Александра, од кћерке Данијеле унуке Николу и Немању, а од најмлађе кћерке Петре подједнако вољене унуке Данијела и Андреја.
Зарићи објашњавају да живот није бајка, не иде увијек глатко. Кажу да брачну заједницу треба заснивати на компромисима, договору, међусобном уважавању.
-Нико нам ништа није наметао, узели смо се из љубави. Једноставан је рецепр за дуг брак – обострано поштовање је најважније. Наравно, било је лијепих и мање лијепих дана, свакаквих, али, ето, складно смо пребродилисмо све то. Живот донесе свега, али у суштини фино се касније живјело. Изродили смо четворо дјеце, двије кћерке и два сина, нажалост, прворођени син је преминуо при породу -, казују Зарићи.
Зарићи су живот два пута почињали од нуле. Ратних 90-их година муке је било под сваким кровом док и посљедњи није сравњен са земљом.
-Све нам је изгорјело, није остало ништа, ни фотографије. Слику са вјенчања смо добили од пунца из Новог Града који ју је сачувао. Муке је била тих ратних година. Моја Стана је поднијела велики терет. Син Никола и ја били смо на фронту, а она сама са ћеркама, школовала их, ухватила се пољопривреде да нешто створи, да нас прехрани. Тада је то било најважније. Кад смо се вратили у Лијешће ваљало је опет кренути од ничега. Пуно се радило да се поново скућимо. Сада је добро, имамо колико нам треба -, казује Радивоје.
Дјеца и унучад, за Стану и Радивоја су највеће богатство.
-Највећа је срећа и богатство имати породицу, дјецу, унучад. Посјећујемо се, поштујемо. То и јесте смисао живота. Не треба у животу тежити ка материјалном благостању. Здрава и честита породица су срж живота -, констатује Стана Зарић.
Иако у позним годинама Зарићи неуморно раде и надају се прослави дијамантског пира.
-Пуно се ради, обрађујемо 50 дунума земље, сијемо пшеницу, јечам, кукуруз. Имамо и мини фарму свиња, товимо 250 до 300 пилића. Боримо се, нема стајања. Идемо до дијамантског пира и славља за 10 година -, поручили су Стана и Радовоје Зарић.
Поносни су Зарићи на своју дјецу Николу, Данијелу и Петру, а највећа радост су им унуци, њих шесторо – Николина, Александар, Никола, Немања, Данијел и Андреј.
Д.И. /Раддио Брод
