На градском гробљу у Броду данас је служен помен за 88 убијених Срба чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице која је откривена након ослобођења ове општине у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Протојереј – ставрофор Жељко Теофиловић, након молитвеног помена, у проповиједи је нагласио да је смисао хришћанског живота Васкрсење и нада у вјечни живот, те да је су ово мјесто и наши мученици за нас мјесто свјетлости.
Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић подсјетио је да су од марта до октобра 1992. године хрватско-муслиманске снаге формирале логоре за Србе у којима је велики број и убијен.
“У масовној гробници на градском гробљу, након ослобођења Брода, пронађена су тијела 88 убијених српских цивила, бораца и војника ЈНА. Прва ексхумација извршена је од 26. априла до 14. маја 1993. године, када су идентификована 44 тијела”, рекао је Видић.
Он је навео да је у марту 2000. године Борачка организација Брод поставила спомен-плочу на мјесту масовне гробнице.
“Још нема процесуираних за овај стравични злочин над српским народом. Живимо у нади да ће доћи дан када ће злочинци одговарати, а истина угледати свјетлост дана”, рекао је Видић.
Још је навео и да је при крају пројекат новог спомен обиљежја за уређење мјеста масовне гробнице и да су обезбијеђена средства, те да ће се на овом мјесту наредне године на овај дан освештати ново спомен обиљежје.
Споменуо је и прошлогодишње снимање документарног филма „Свједок“, аутора Дениса Бојића из Бања Луке који обухвата животни пут познатог патолога покојног Зорана Станковића и да је масовна гробница у Броду уврштена у тај филм, што ће остати као доказ о страдању Срба овог краја али и о звјерствима убица који нису бирали кога и на који начин убијају, како цивиле тако и војнике.
Начелник општине Брод Зоран Видић рекао је да је ова локална заједница 1992. године била град-логор у којем је било 10 логора за Србе и да је постојало пет већих масовних гробница. Он је истакао да се данашњим поменом његује сјећање на невино страдале српске жртве.
“Чињеница да се 30 година окупљамо, да се појављују нове генерације, можда је показатељ колико поштујемо наше невине жртве и колико волимо Републику Српску, јер су њихови животи уткани у темеље Српске”, рекао је Видић.
Предсједник Удружења логораша општине Брод Ане Михајлов каже да је од почетка 1992. године до 6. октобра у Броду било формирано 10 сталних логора и неколико повремених у којима је у једном периоду било чак 2.000 логораша.
“Kако је Војска Републике Српске ослобађала одређене општине, тако су Хрватска војска и друге паравојне снаге пребацивале логораше и ратне заробљенике у Брод. Kада је ослобођена Дервента логораши су пребачени овдје, затим из српских села са сусједне општине Оџак. Многи пролазници су ухваћени на мосту на ријеци Сави и заточени у логор. Многима се не зна судбина. Већина пронађених тијела у масовној гробници су логораши или људи који су са кућног прага одведени и убијени”, рекао је Михајлов.
Стана Дујанић изгубила је сина јединца Мирослава који је тада имао 20 година.
“Син је био заробљен, а онда су га запалили, приказали га као хрватског војника са причом `шта четници раде од хрватског војника` из Оџака. То је био мој син, ето шта су све радили од наше дјеце. Kасније је овдје у гробници нађен када је била ексхумација. Било је жалосно гледати оне сандуке и тијела у гробници, као да је било јуче”, присјећа се Дујанићева.
Милена Југовић у гробници је пронашла посмртне остатке супруга Недељка и сина Драгана, који су убијени као цивили 1992. године.
“Супруг је повезао дијете код љекара у Дервенту, јер је био рањен. Застављени су на путу и враћени, те стријељани код `Житокомбината` у Броду. Нико није одговарао, а убијени су само зато што су били Срби и што су имали презиме Југовић”, каже Милена.
Вијенце код спомен-плоче положиле су породице убијених, делегација Борачке организације Брод и друге организације проистекле из Одбрамбено-отаџбинског рата, те представници локалне заједнице и политичких партија.
Организатори обиљежавања су општина Брод и Борачка организација.
Ненад Симић/Посавске новости
