Велики петак. Најстрашнији дан од постања света па до данас, а сигурно и до Страшног Суда.
По речима преподобног аве Јустина Ћелијског: “Велики Петак је стид наш, браћо, и срам, и пораз. Данас је човечанство осудило Бога на смрт. То је највећи бунт у историји неба и земље. То је највећи грех у историји неба и земље. Ни пали анђели то учинили нису. Данас је извршен Страшни Суд над Богом. Никада невинијег осуђеника, никада безумнијег судије свет није видео. Распет је Бог. – Јесте ли задовољни, богоборци; јесте ли срећни, богоубице?”
Ово наводим из разлога што примећујем да се међу нашу браћу и сестре (вернике) одскоро увукла једна веома непримерена пракса а то је честитање Великог петка?! Верујем да они који то раде немају ни најмање лошу намеру, већ да из љубави желе неком ко је верујући (и на тај начин) дати на значају данашњег дана. Највероватније су то негде у својим мислима заменили, односно да им је пандам Бадњи дан. Нешто што долази “уочи” самог централног празника тих дана. Но свакако, то није оправдање за незнање. И сам сам доживео да ми једна познаница упути честитку поводом Великог петка. Заиста је и више него језиво. Овом дану (иако је њему уследило Васкрсење, које је опет темељ наше вере и најсветлији дан у историји света) ми пак не можемо никако у овом страшном, најстрашнијем догађају наћи моменат за честитање. Јер, безумни човек разапиње свог Творца. Каква страшна и срамна спознаја!
Непоменик је уз нас цео наш живот, он зна све шта је било али не и шта ће бити. Видевши Господа Христа на крсту, сатана се зарадова. По непролазној злоби својој, сматаро је да је ту Његов крај. И ако је неко тада био срећан то је једино он, сам непоменик. Зато бих замолио вас који ово читате да то имате у виду и да не прихватате ову (морам рећи) безумну праксу, праксу честитања Христовог убиства.
Овај дан јесте страшан, не само страшан него Страшан (са великим С), јер “ни Страшни Суд, браћо, неће бити страшнији од Великог Петка. Не, он ће несумњиво бити мање страшан, јер ће онда Бог судити човека, а данас човек суди Бога.” (преп.ава Јустин Ћелијкси)
Зато вас позивам да првенствено у миру, ако је могуће учествовањем на заиста посебно лепим и душеспасоносним богослужењима која се данас врше у свим нашим храмовима, предамо срце Ономе Који је у данашњем дану за нас предао Самог Себе на крсну смрт.
И завршићу ово моје заиста најдобронамерније писаније речима нашег драгог и светог аве Јустина, које ће нам ипак у свим овим данима пред Васкрс дати највећу наду, угасити сваки очај и орадостити наша срца:
“Људи су Бога осудили на смрт,
васкрсењем својим
Он их осуђује на бесмртност!”
Христос Васкрсе!
Заиста Васкрсе!
Горан Маринић
Извор: Блог Вармеј https://varmej.blogspot.com/
