Присуствујући идеално осмишљеној манифестацији у Броду под називом Покровско пјесничко саборовање на ум ми паде мисао чувеног Хегела: “Човјек није ништа друго него серија његових дјела.”
Дакле, надарен новинар, Ненад Симић и рођени свештеник Жељко Теофиловић, тандем који у генима носи диспозиције за позив који обављају, удружили су се и већ други пут организују поменуту манифестацију у храму Покрова Пресвете Богородице, односно Светосавском дому у Броду.
Послали су ови вриједни прегаоци, што савјесно и из срца обављају своју дужност, диљем Европе позив пјесницима да напишу пјесму, двије у част Покрова.
Јавили су се одмах пјесници из земаља гдје живе наши људи, њих десетине, и послали радове уреднику Ненаду Симићу који брижно сложи, украси фотосима и отштампа веч другу књигу “Покровско пјесничко саборовање.”
Протојереј-ставрофор Жељко Теофиловић припреми такав амбијент и гостопримство како то само зна домаћин са ових простора који је то понио из породице.
Подне у Броду. У порти храма већ је уочена активност честитих попадија: Весне, Дијане, Слободанке и Љиљане. Оне припремају све до детаља и потврђују исконску пословицу српску “Кућа не стоји на земљи, него на жени.”
Долазе дјевојчице предшколског и нижег школског узраста у народној ношњи које припрема кореограф Мира. Оне ће одиграти народно коло, културно наслијеђе својих предака.
Скупљају се пјесници из сусједних општина и публика.Долази угледна гошћа, прва дама Општине, замјеница Начелника, госпођа Андријана Шаран. Прота Жељко са свештеницима Храма, као старјешина, уводи присутне у Храм чији ентеријер блиста и укратко информише.
Саборовање отвара Симић, а уводну ријеч бесједи свештеник Жељко Теофиловић. Скупу се обраћа свештеник и пјесник Мирослав Живковић, а бираним ријечима поздравља и уважена госпођа Шаран. Програм почиње изврсни водитељ Слађан Јеремић.
Ређају се затим рецитатори својим пјесмама, пјесници који су заступљени у најновијој Збирци, Зборнику који је благословен од епископа Зворничко-тузланског Г. Фотија.
Из стихау стих, из пјесме у пјесму, као златна нит провлачи се Богородични име, љепота, љубав, светост и мистичност како то само пјесничка душа може изрећи.Симић додјељује захвалнице и књиге учесницима, а двије дјевојчице, Вања и Ана, заједно моле Оче наш. Сада ступају на сцену поменуте попадије.
Госте присутне пићем и храном од које је најљепша аутохтона пита коју су оне припремиле. Требали љепша и инвентивнија представа православља озрачена културом и традицијом српског народа.
Новинар Симић и прота Теофиловић су “серија својих дјела.”
Пише: Јово Димић – Брод
