Код спомен-обиљежја у Горњој Барици данас је служен помен погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата са подручја ове мјесне заједнице, као и из Козарске Дубице, Оштре Луке и других општина, који су учестовали у војним операцијама за ослобођење Брода.
У тим борбама из Барице је погинуло 10 бораца, из Козарске Дубице 17, а из Оштре Луке/Санског Моста 12 бораца.
Жестоке борбе вођене су за стратешки важне коте Костреш и Бијело Брдо, што је био предуслов за даље напредовање према Броду. Како је тада било најбоље свједоче учесници тих битака. Један до њих је Милован Гагић бишви борац Турјачког батаљон 5. Козарске бригаде. Он каже да је ово било једно од најтежих ратишта на којима је учествовао.
-На хиљаде граната је дневно падало из Хрватске на наше положаје. Данима смо овдје држали положаје, глава се није могла подићи, људи су од страха падали у несвијест. Огромне су борбе биле, али смо издржали и ишли напријед. Овдје смо дошли да у име Градаске Борачке организације Градишка изразимо пијетет палим борцима, међу којима је и осам мојих сабораца из Градишке -, рекао је Гагић, који је предсједник Борачке организације тог града.
Он је истакао да је морал бораца био на високом нивоу јер су бранили свој народ и стварали Републику Српску.
-Ми борци ишли смо у рат да одбранимо своја огњишта, нејач, да сачувамо свој народ, идентитет. Хвала Богу успјели смо у томе и створили смо Републику Српску -, нагласио је Гагић.
Током операција за ослобођење Брода и излазак на ријеку Саву, сјеверну границу Српске велики број српских бораца своје животе је уградило у темеље светиње – Републике Српске.
Драгољуб Ћибић тада је био борац 11. Пјешадијске бригаде из Козарске Дубице.
-Српски народ је 1992. био окупиран и имали смо мотив да ослободимо српске просторе и протјерамо непријатеља. Тешко је било на Бијелом Брду и Кострешу због конфигурације терена, требало је мотивисати борце за крвави сукоб. Успјели смо 25. августа овладати тим висом и спојити се са Барицом. У тим борбама 17 борац из Дубице је положило своје животе. Овдје смо сваке године, долазе и дјеца погинулих бораца да виде гдје су им очеви ратовали и чују каква су то судбоносна времена била, да заједно евоцирамо сјећања на погинуле и тешке ратне дане у којима је стварана Република Српска -, рекао је Ћибић.
Сламање јаког непријатељског упоришта Бијелог Брда, одакле се контролисало подручје Дервенте и Брода, омогућило је даље напредовање према Броду, рекао је Зоран Видић предсједник Предсједништва Борачке организације Брод. Он је додао да су управо због важног географског положаја непријатељске снаге прво протјерале српско становништво са овог простора да би имали контролу над два града.
-Прво становништво које је протјерано са простора наше општине је из Барице, и то 4. априла 1992.године. Главне операције за ослобођење Брода су кренуле 4. октобра када је заузета кота 93 у Зборишту. Брод је ослобођен увече 6. октобра, а слобода је званично проглашена сутрадан -, навео је Видић.
Истакао је да је слобода скупо плаћена, те да су у ослобођеном Броду затечене огромне ратне страхоте.
– Затекли смо спаљене и миниране све српске куће, осим оне са бројем 108 у Лијешћу, уништену привреду, Рафинерија горила. Затекли смо логоре на стадиону Полета, у средњој школи, складишту робне куће, приватне логоре, затим масовне гробнице, од којих је највећа била на Градског гробљу из које је ексхумирано 88 тијела, више мањих масовних гробница. Све је то направила окупаторска војска -, рекао је Видић.
Он је поручено да се никада не смију заборавити животи бораца који су стоворили Републику Српску, нити њихове породице и потомци, те да се због колективног сјећања у бродским школама одржавају историјски часови поводом Дана ослобођења општине Брод.
Према подацима општинске Борачке организације током одбрамбено отаџбинског рата 244 борца из Брода су погинула, а више од 500 их је рањено. Ослобађањем Брода завршена је вишемесечна операција „Коридор живота“ захваљујући којој је Република Српска копненим путем спојена са Србијом.
Д.И.
