Главни догађај у оквиру обиљежавања 800 година аутокефалности Српске православне цркве на нивоу дервентских парохија прошле године је било освештање пет звона у августу која са звоника Саборног спомен-храма Успења Пресвете Богородице призивају на молитву и саборност
Приредио: Ненад СИМИЋ
Старјешина Саборног спомен-храма Успења Пресвете Богородице у Дервенти Радојица Ћетковић истиче да се први подаци о покушају градње цркве у Српској вароши, на мјесту гдје је сада обновљена црква, везује за 18. вијек када су виђенији Срби тражили и добили од султана дозволу за градњу.
Према писаним траговима, тадашњи трговци или виђенији Срби тражили су да граде цркву у центру вароши, али им је то оспорено.
“Они су ишли у Истанбул, у Цариград, код султана по дозволу да граде цркву у Српској вароши, у потоку. Добили су дозволу да могу градити, али не у облику цркве и без звоника. Димензије нису оспораване. Било је сметњи у почетку градње од локалног становништва. Поново су ишли код султана, гдје је потврђено да могу градити и добили су заштиту за вријеме градње”, каже Ћетковић.
Он додаје да се писани трагови о постојању парохије у Дервенти везују за Поп Јовичину буну.
ЗВОНА
Тадашња звона са цркве у Српској вароши скинули су и однијели припадници аустроугарске власти 1914/15. Нова звона су наручена 1919. године.
“Након тога, дародавци Никола и Анђа Попадић уплатили су за два звона, која су изливена 1922. године. Њихови посмртни остаци се сада налазе на овдашњем градском гробљу у Дервенти”, прича Ћетковић.
Звона која су привремено била при Саборном храму скинута су са старе порушене цркве у Дервенти. Изливена су прије тачно 100 година и поново враћена на звоник у Српској вароши.
Када је обављено освештање нових пет звона, Свету архијерејску литургију 31. августа прошле године служио је митрополит загребачко-љубљански Порфирије са епископима осјечкопољским и барањским Херувимом и зворничко-тузланским Фотијем, уз саслужење монаштва и свештенства.
Купљено је пет звона, чија укупна тежина износи 2.100 килограма, као и механизми за сатове на звонику, укупне вриједности око 160.000 КМ.
Новац су обезбиједили начелник општине Дервента, Милорад Симић који је од општинских средстава даровао 40.000 КМ, Коло Српских сестара „Царица Милица” из Дервенте 12.000 КМ. Драгица Милошевић, родом из Лужана, а настањена у Канади је уплатила 8.000 КМ. По 5.000 КМ даровало је 13 кумова са породицама и то Славко Мандић, Бојко Гатарић,Радован Пазуревић, Недељко Тадић, Драгољуб Ћустић, Драго Наградић, Синиша Пећић, Слободан Голуб, Душан Рељић, Перо Ђурић, Миланко Балешевић, Саво Ружојчић, а Борачка организација општине Дервента која је даровала 2.000 КМ.
Остала средства су прилог вјерника парохија дервентских.
ОД ГРАДЊЕ ДО ОСВЕШТАЊА
Саборни спомен-храм Успења Пресвете Богородице у Дервенти има димензије 34 са 24 метра, централну куполу висине 28,5 метара, те звоник 47,5 метара, и налази се у самом центру Дервенте.
Градња храма почела је 9. маја 1994. године, а темеље је освештао 28. августа 1996. године тадашњи епископ зворничко-тузлански Василије. Грађевински радови завршени су у августу 2010. године, а Храм је 29. августа 2010. освештао владика Василије, уз саслужење епископа: сремског Василија, банатског Никанора, славонског Саве и захумско-херцеговачког Григорија.
“На освештању Храма 2010. године било је велико присуство вјерника. Наша неописива радост је била што смо дочекали дан да службе одржавамо у Храму, а не у импровизованим просторијама. Има још посла и биће увијек да се нешто ради у Храму”, каже Ћетковић.
Он додаје да је иконописање Храма почело 2017. године, да преостаје да се ослика око 2.000 метара квадратних, те да ће током 2020. главна активност бити на томе.
“Највише окупљања вјерника у Храму је за Бадњи дан, на Божић, за Богојављење, када се организује и литија улицама града до Старог моста, гдје се обавља велико освештање воде. Веће присуство је и на Велики петак, Васкрс, те на крсну славу храма – Велику Госпојину”, истиче Ћетковић.
ОБНОВЉЕНА ТРАДИЦИЈА КОЛА СРПСКИХ СЕСТАРА
У Дервенти је Коло српских сестара угашено послије Другог свјетског рата, а прије четири године поново је обновљен рад.
“Чланице Кола српских сестара биле су јако активне, имале су свој простор који је црква направила 1925. године. Данас је њихов рад обновљен и добро функционишу, баве се хуманом дјелатношћу и просветитељским радом”, наводи Ћетковић.
У 2019. години обновиле су и Светосавски бал, који је посљедњи пут одржан 1941.
/Срна/
