Уочи Илинданских празника, као једанаести диван дар радостима које се осјећају дјецом и одраслима, и малим и великим птицама, у двадесет петој години постојања Српског књижевног клуба ”Вихор” Дервента, појавила се нова сликовница која на самосвојствен начин аутора пјева о ”ЗЕКИ” уобличеном у лику људског бајковитог живљења, у форми пјесме испричане да на течну причу личи: о умиљатом зеки који чека да му купус снесе јаје, сања своју драгу и дјечицу милу, на човјека који личи…, а све ради среће и радости очувања породице најмилије…
Из прољећа у љето, као и његови претходници срећно гладан дјечијих руку и мажења, ”Зеко” се придружио својим милим другарима: Коки, Цуки, Гици, Жирафи, Роди, Косу, Меди, Цврчку, Лаву и Лептиру/Мачки/Мишу, као једанаеста, на нашим просторима јединствена и садржајем и формом, сликовница Милорада Мише Ђурђевића, члана Удружења књижевника Републике Српске и Српског књижевног клуба ”Вихор” Дервента, која је као нови дар осванула уочи Илиндана, да буде дарована свим младим читаоцима који се, као до сада што су са радошћу чинили, аутору јаве исказаном жељом да и ову нову сликовиту поучну пјесмопричу имају на својим читалачким полицама.
Несебичан допринос и овом поетско сликовном остварењу дали су и Горана рођ. Тодорић Шарчевић, која је традиционално одлично осликала за/мисли ауторове, и Вјекослав Новаковић који је душом ушао у душу компјутерских заврзлама, као и Српски књижевни клуб ”Вихор” из Дервенте и Књижевна заједница ”Васо Пелагић” из Бања Луке, те уважени рецензент Стевка Козић Прерадовић, који се ”ко зна због чега” ни појединачно ”не одвајају” од сликовница Милорада Мише Ђурђевића.
Свако малено и свако одрасло дијете које, на било ком простору постојања, аутора ”Зеке” поздрави осмијехом на дар добиће Сликовницу. И нову…, која чека осмијех сванућа…
