Служењем парастоса погинулим борцима и полагањем вијенаца испред спомен-обиљежја у мјесној заједници Бродско поље један у Броду у сриједу 3. марта биће обиљежено 29 година од агресије Хрватске војске на ову општину.
Предсједник Предсједништва општинске Борачке организације Зоран Видић каже да је 3. март у историји Брода уписан као дан када су Срби са подручја тадашње општине Босански Брод 1992. године били изложени отвореној агресији из Хрватске.
Зоран Видић/ Архива Посавске новости, 2020. година/
“Тог дана је из Славонског Брода преко моста у Брод прешао велики број добро наоружаних хрватских војника са тешким наоружањем. Напад на српско становништво почео је на главном путу Брод-Дервента, односно у Стадионској улици, када су хрватско-муслиманске војне снаге заједно са 108. Бригадом Збора народне гарде /ЗНГ/ заузеле центар града”, изјавио је за Посавске новости Видић.
Он је подсјетио да о преласку хрватске војске преко моста у Брод постоје сачувани видео-снимци који су уврштени у документарни филм “Од страдања до слободе Брода”.
Помен парастос и полагање вијенаца предвиђени су за 11.00 часова.
„Ове године, због вируса корона и ограничења код окупљања, овај значајан датум обиљежићемо скромније, без већег окупљања грађана, односно у складу са препорукама кризног штаба. Обиљежавање је у знак сјећања и отимања од заборава истине о страдању српског народа, а 3.март Борачка организација обиљежава као датум од значаја за Општину Брод и Борачку организацију“, навели су из Борачке организације.
Према изјавама и документима којима располаже Борачка организација Брод, 3. марта 1992. године у Босанском Броду одржан је састанак представника три народа, односно политичких вођа странака које су имале одборнике у локалној скупштини.
Циљ састанка био је да се смире тензије изазване спровођењем једностраног референдума, а тадашњи предсједник Извршног одбора Скупштине општине Босански Брод Михајло Сријемац предложио је рјешење о смиривању напете ситуације.
По повратку кући, у 16.40 часова са подручја бродског насеља Махала, Сријемца су, пуцајући из ватреног оружја, ранили припадници хрватско-муслиманске коалиције потпомогнуте снагама ХОС-а из Славонског Брода.
Преживјели свједоци тог времена описују да је настављено застрашивање локалног српског становништва физичким малтретирањем, пљачкама и одвођењем у логоре.
Напад на Брод 3. марта био је само увод за најсвирепије злочине који су се тог мјесеца догодили на подручју ове општине.
Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан догодио се покољ у Сијековцу.
Припадници регуларне Хрватске војске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу убили су девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.
Најмлађа жртва имала је 17, а најстарија 72 године.
Током 1992. године у Сијековцу је убијено 46 српских цивила, наводи се у документима Борачке организације Брод.
Окупација хрватских снага прекинута је 7. октобра 1992. године када је генерал Славко Лисица осмишљеном војном акцијом ослободио подручје општине Брод.
