Народна библиотека “Бранко Ћопић” и Туристичка организација из Брода, у част Душка Трифуновића, српског пјесника, књижевника и телевизијског аутора, и његовог рођендана, 13. септембра, реализовала је књижевни конкурс на тему “Шта би дао да си на мом мјесту”, а најбољи радови представљени су синоћ у библиотеци.
У дјечијој категорији награду је освојила Тамара Петрушић ученица ОШ ” Свети Сава” из Брода.
У категорији прозе награде су освојили Невен Миљатовић из Новог Града, Драгана Сријемац из Брода и Зорана Марић из Брода.
У категорији поезије награде су освојили Милорад Мишо Ђурђевић из Дервенте, Ђорђе Дабарчић из Гацка и Мирослав Живковић из Брода.
Вече су уљепшали и чланови Културно умјетничког друштва “Душко Трифуновић ” из Брода.
Душко Трифуновић
рођен је 13. септембар 1933. године у Сијековцу код Босанског Брода. Био је српски књижевник, песник и телевизијски аутор. Није био члан секција, ни млади песник пионир. Прву песму је написао тек по повратку из војске, са двадесет две године. Душко Трифуновић, син Петре и Васа Трифуновића из Сијековца – села надомак Босанског Брода, учио је браварски занат и завршио је шумарску школу и до 1955. године радио је као бравар у фабрици вагона у Босанском Броду. Тада одлази у Сарајево и уписује Филозофски факултет – одсек за књижевност. Годину дана по доласку у Сарајево објављује и своју прву књигу поезије. Током студирања је уређивао часопис Живот, био је секретар удружења књижевника БиХ и слободни уметник. Након студија запошљава се на Телевизији Сарајево као уредник музичко-забавног програма и омладинског програма, где често доводи у програм ондашње популарне музичаре, првенствено припаднике сарајевске рок сцене. На телевизији је запамћен као аутор емисија на ТВ Сарајево „Шта дјеца знају о завичају.”
Најпознатији је постао на основу сарадње са рок саставом „Бијело дугме“. До тог момента је било незамисливо да познат и афирмисан песник сарађује са рок бендом. Из те сарадње су се изродили хитови као што су „Има нека тајна веза“, „Шта би дао да си на мом мјесту“, „Главо луда“ и тако даље. Сем тога, писао је текстове и за „Индексе“, Тешку индустрију, Неду Украден, Здравка Чолића, Арсена Дедића а последње познато естрадно име са којим је радио је био Жељко Јоксимовић (песма „Има нешто“). Укупно је око триста његових песама компоновано и снимљено, а свега три песме у животу је написао на музику.
Душко Трифуновић је објавио преко осамдесет пет књига, највише поезије, а написао је и четири романа. По избијању рата у Босни, 1992. дошао је у Нови Сад да живи и ради, а целокупна имовина и књижевно дело у рукопису су уништени. Од песама које је знао напамет, Душко је поново написао и објавио шест књига песама. Успео је да прикупи и поново објави укупно петнаест поетских књига и два романа, па је тако његово књижевно дело остало сачувано.
За свој рад је добио следеће награде: Бранкова награда, Шестоаприлска награда града Сарајева, Награда Змајевих дечјих игара, Савезна награда за бригу о деци, Искре културе Војводине, Инстелова награда, Златни кључић и Микина чаша 2005.
Душко Трифуновић је умро 28. јануара 2006. године у Новим Саду. Према сопственој жељи сахрањен је у Сремским Карловцима, 30. јануара 2006. године. Споменик Душку Трифуновићу је на видиковцу у Сремским Карловцима. Бронзана скулптура песника, дело је вајара Стевана Филиповића.
На Палама се једном годишње одржава књижевна манифестација „Дани Душка Трифуновића“ где се окупљају песници из Републике Српске, Србије и Црне Горе.
ПН
