Када су парох и трговци половином 19. вијека почели изградњу овог храма, два пута молећи султана, нису могли знати да ће бити миниран и срушен 4. јуна 1992. године рано ујутро за вријеме окупације ХВО-а и такозване Армије БиХ. Марљивим радом, за мање од двије године његова обнова стигла је до завршетка, на велику радост мјештана.
Пише: Ненад СИМИЋ
Стара црква у Српској вароши, која је срушена на Спасовдан 1992. године, обновљена је и ове године планирано је освештање.
Протојереј Илија Јовић прича за Срну да су активности на обнови цркве почеле у децембру 2017. године израдом идејног рјешења цјелокупног комплекса који обухвата обнову цркве, изградњу светосавског дома, те мртвачнице са палионицом свијећа.
“Благослов да нашу идеју можемо спровести у дјело добили смо 11. јануара 2018. године од Његовог преосвештенства епископа зворничко-тузланског Фотија. Обновљена црква је посвећена Благовијестима, које се празнују 7. априла, док је раније била посвећена Успењу Пресвете Богородице”, наводи Јовић.
Он додаје да је чишћење остатака темеља порушене цркве почело у априлу, копање нових у мају, а освештање саграђених у јулу 2018. године.
“Циљ нам је био да исте године озидамо храм и ставимо под кров, што смо и успјели. С првим данима прољећа 2019. године почело је унутрашње уређење цркве. Кренули смо са малтерисањем, електричним инсталацијама, развели подно гријање, урадили глазуру, да бисмо у другој половини године урадили под од гранита”, каже Јовић.
Он напомиње да су у септембру лани на цркву постављени нови крстови, које је освештао владика Фотије. У цркви је постављен и лустер, а слиједи израда иконостаса.
“Ми смо договорили изградњу иконостаса који ће бити урађен од бијелог мермера. Очекујемо да буде завршен и постављен до краја јануара. Након тих радова, остају нам мање видљиве ствари које прате сваку цркву – опремање унутрашњости, олтара са светим сасудама и свим потребним за литургију”, наводи Јовић.
Он се нада да ће на прољеће успјети завршити и фасаду да би у овој години храм могао бити освештан.
Почетак обнове цркве и ток градње пратило је велико одушевљење вјерника, посебно оних старијих, које за стару цркву вежу посебне успомене.
НАСТАВАК ИЗГРАДЊЕ КОМПЛЕКСА
Предсједник Грађевинског одбора за изградњу храма Драго Наградић каже да је веома значајно што су радови за мање од двије године стигли до завршетка.
“Остаје нам унутрашње уређење цркве, за шта нам требају финансије, а сигуран сам да ће кроз љубав и подршку вјерног народа и овај посао бити приведен крају. Такође, вјерујем да ћемо успјети саградити мртвачницу са палионицом свијећа, као и светосавски дом”, наводи Наградић.
Он додаје да су досадашњи радови финансирани од прилога вјерника, привредника из Дервенте и сусједних општина.
“Дио новца је обезбијеђен кроз реализацију пројекта Министарства за избјегла и расељена лица Републике Српске и Министарства цивилних послова у Савјету министара, а подршку при аплицирању имали смо и од начелника општине, и локалне заједнице”, истиче Наградић.
ЗВОНА
Послије Првог свјетског рата тадашња звона са цркве у Српској вароши скинули су и однијели припадници аустроугарске власти. Након тога, дародавци Никола и Анђа Попадић уплатили су за два звона која су изливена 1922. године.
Након рушења Старе цркве 1992. године звона су привремено била при Саборном храму у центру града, а у августу прошле године поново су враћена на звоник у Српској вароши.
ЦРТИЦЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ СТАРЕ ЦРКВЕ
Године 1850/51. тадашњи парох дервентски, са трговцима Ђорђом и Ристом Костићем, те Симом Карамитровићем и парохијанима, почео је градњу цркве у Српској вароши.
Зидање цркве је трајало четири-пет година тако да је освештана 1855. године на празник Успења Пресвете Богородице, коме је и била посвећена.
Градњу цркве ометало је турско живље, па су ови трговци, упркос дозволи за градњу, по други пут ишли у Цариград да траже заштиту.
Од 1851. године, када су освештани темељи храма, датира и Великогоспојински вашар.
Мјештанин Сретко Николић радостан је поводом обнове Старе цркве на мјесту гдје су годинама црквена звона позивала на окупљање.
“Црква је порушена од оних који су мислили да нас истјерају заувијек са ових простора. То је био наставак прогона и поново су ударили на богомољу”, каже Николић.
