Уочи предстојећих празника, Ђурђевдана и Дана побједе, као тринаести диван дар радостима у осјећајима малих и великих птица, и дјеце и одраслих, у двадесет осмој години постојања Српског књижевног клуба ”Вихор” Дервента, појавила се нова сликовница која, поново на само аутору својствен начин, сада пјева о ”ЛИЈИ” која се не/сналази у лику људског бајковитог живљења, која је у форми пјесме испричана да на течну причу личи: о патном лијепом створењцету које чека да му се обрате с љубављу и у жељи да буду другари, а не у намјери да од њега направе крзно за око врата нечијег… , и све ради среће и радости очувања и себе у својих најмилијих…
Из прољећа према љету, као и његови претходници срећно гладна дјечијих руку и мажења, ”Лија” се придружила својим милим другарима: Коки, Цуки, Гици, Жирафи, Роди, Косу, Меди, Цврчку, Лаву и Лептиру/Мачки/Мишу, Зеки и Крокодилу као тринаеста, на нашим просторима јединствена, и садржајем и формом, сликовница Милорада Мише Ђурђевића, члана Српског књижевног клуба ”Вихор” Дервента и Удружења књижевника Републике Српске, која је као нови дар осванула уочи значајних празника, да буде дарована свим младим читаоцима који се, као до сада што су са већ обичајном радошћу чинили, аутору јаве исказаном жељом да и ову нову сликовиту поучну пјесмопричу имају на својим читалачким полицама.
Несебичан допринос и овом поетско сликовном остварењу дали су и Горана рођ. Тодорић Шаренац, која је традиционално одлично осликала за/мисли ауторове, и Вјекослав Новаковић који је душом ушао у душу компјутерских заврзлама, као и издавач Српски књижевни клуб ”Вихор” из Дервенте, те уважени рецензент Стевка Козић Прерадовић, који се ”ко зна због чега” већ годинама ни појединачно ”не одвајају” од сликовница Милорада Мише Ђурђевића.
Свако малено и свако одрасло дијете које, на било ком простору постојања, аутора ”Лије” поздрави осмијехом на дар добиће Сликовницу. И нову…, која чека осмијех сванућа…
ПН
