У кругу бивше фабрике грађевинског материјала „Грамат“(циглана) у Горњем Клакару, 16. септембра служен је помен парастос и одана дужна почаст Војиславу Горановићу, техничком директору и првој цивилној жртви рата у БиХ, који је на радном мјесту погинуо од непријатељске гранате испаљене из правца Републике Хрватске 16. септембра 1991. године.
Парастос је служио отац Дарко Вукомановић уз присуство чланова Борачке организације, руководства локалне управе општине Брод и бивше радне колеге из предузећа „Грамат“.
Сваке године на овај датум долазила су и браћа Војислава Горановић из Модриче, међутим ове године су изразили жаљење што не могу доћи због вируса корона, али су телефонски упутили поздраве Броду и захвалност што Борачка и Брод не заборављају њиховог брата.
Предсједник Скупштине Борачке организације, Радослав Кокић, је напоменуо да је погинули Војислав Горановић, прва жртва у БИХ, да су послије тога почела и остала ратна дешавања у Броду.
”Најава рата на подручју Босанског Брода и Посавине почиње ратним дешавањима у Хрватској 1991.године. Због непосредне близине Славонског Брода српски народ у тадашњој општини Босански Брод осјетио је страхоте рата у ноћи између 15. и 16. Септембра 1991.године када су са подручја Славонског Клакара артиљеријом гранатирана српска села на подручју општине Босански Брод. У јутарњим часовима 16.септембра 1991.године гранатирана је циглана „Грамат“ у Клакару и том приликом је убијен на свом ратном мјесту инжињер Војислав Горановић, који је и прва цивилна жртва рата у БиХ. Инжињер Војислав Горановић је србин поријеклом из села Дубица општина Оџак, у којем је у Другом свјетском рату масовно поклано становништво. Као човјек високог образовања, моралних, организационих и људских вриједности, Војислав је радио у фабрици Ђуро Ђаковић у Славонском Броду као директор радне организације ливница. Проглашењем независне државе Хрватске бива протјеран и, само сплетом околности, спашава живу главу и долази у циглану, наравно на мјесто техничког директора. Нажалост, погинуо је на радном мјесту. Брод има обавезу сјећања и поштовања његовог лика. Једна улица у Броду носи назив по воји Горановићу“, рекао је Кокић.
Једна улица у Броду носи назив по Воји Горановићу.
Цвијеће су положиле делегације Борачке организације, локалне управе и политичких партија.
СЈЕЋАЊЕ НА МИРОСЛАВА РАДОВАНОВИЋА
На дан погибије српског јунака из Брода Мирослава-Мире Радовановића, чланови Борачке организације посјетили су његов гроб у гробљу Клакар Доњи, те упалили свијеће и положили цвијеће.
Супруга Босиљка, са синовима и члановима њихових породица, дочекали су крај надгробног споменика и заједно се подсјетили на дане када је Миро Радовановић,1992.године, када је то било најтеже у рату,стао на чело Кризног штаба и организовао народ за одрбану огњишта. Кроз причу супруге о тешким тренуцима када је у избјеглиштву сазнала за смрт свога мужа и када је схватила да се мора ухватити у коштац са животом да школује три сина, да се треба и мора вратити у ослобођени, али срушени Брод гдје и припада њена породица, препознали смо судбину многих српских жена које су у рату изгубиле своје домаћине, али које су храбро за своју дјецу ишле поносно напријед.
Мирослав-Миро Радовановић, погинуо 16.09.1992.године у мјесту Костреш, као припадник МУП РС, у војној операцији за ослобођење окупираног Брода.
Одликован је постхумно Орденом Милоша Обилића и Медаљом заслуга за народ.
