Ноћас, 2 сата иза поноћи, уснуо је у Господу Епископ ваљевски г. Милутин.
Владика Милутин је преминуо ноћас , два сата иза поноћи у Београду где је био на лечењу од корона вируса. Епархија ваљевска обратиће се ускоро јавности поводом немилог догадјаја, смрти Владике Милутина.
Епархија је у саопштењу датом током прошле седмице потврдила да је Епископ Милутин позитиван на корона вирус, али и оштро демантовала информацију коју су дали како су навели “челни људи Ваљева”, оптуживши Владику да је примио делегацију из Италије због чега је корона вирус проширен у граду . “Епископ Милутин је корона вирус задобио тако што је као вредни пастир ходио и служио у својој Епархији, онако како већ више од пола века служи Богу и роду,”наведено је тада у Саопштењу.
Владика је лечен у КБЦ “Драгиша Мишовић” у Београду.
За Епископа обновљене Ваљевске епархије Владика Милутин, изабран је на Мајском заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, а устоличен 24/11. септембра 2006. године у Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву.
Рођен је 10. јануара 1949. године у селу Мијачи, надомак Ваљева, од оца Милорада и мајке Цвете (рођ. Петровић). Основну школу учио је у селу Поћута. Са 14 година одлази у манастир Каона где бива искушеник до 26. октобра 1963. године, када од тадашњег Епископа шабачко – ваљевског Јована (Велимировића), братанца Светог Владике Николаја Лелићког, прима монашки постриг у манастиру Петковица, добивши име Милутин по владару из светородне лозе Немањића, једом од највећих ктитора у хришћанској историји. Сутрадан, на празник Свете Петке, у истом манастиру рукоположен је у чин ђакона, а на Митровдан у Осечини у чин јеромонаха.
Године 1967. одлази у двогодишњу монашку школу манастира Острог. Успешно је завршава, враћа се у манастир Каона, где постаје намесник и парох.
Средњошколско образовање стекао је у Богословији „Свети Сава“ у Београду. Студије отпочиње на Православном богословском факултету у Београду да би, након завршене прве године, отишао у Сједињене америчке државе на ПБФ „Свети Сава“ у Либертвилу, где је са успехом дипломирао. Шест месеци обављао је дужност секретара Епархије канадске, а наредних шест пароха у Нијагари. Потом се враћа у Каону на место настојатеља манастира. Заједно са манастирским братством, својим ангажовањем допринео је свеколиком напретку светиње.
Године 1979. поклонио се Гробу Христовом у Јерусалиму. Чином синђела, Епископ Јован (Велимировић) одликовао га је 1981., а протосинђела 1987. године. Наследник Владике Јована на трону Епархије шабачко – ваљевске, Епископ Лаврентије (Трифуновић) 1994. године унапређује га у чин игумана, а 1998. у чин архимандрита. Старешина каонске обитељи постаје 1996. године, када му Владика Лаврентије на старање поверава и манастир Лелић, који тиме постаје метох Каоне.
Дужност архијерејског намесника посавотамнавског обрављао је од 1999. до 2003. године, када постаје архијерејски заменик. На том положају затиче га избор за Епископа аустралијско – новозеландског. Након три године службовања на „петом континенту“, одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ враћа се у завичај, на трон Епархије ваљевске, поново васпостављене након 200 година.
Епархија зворничко- тузланска
