Међурелигијско вијеће у Босни и Херцеговини (МРВ у БиХ) с пажњом прати политичку ситуацију у Босни и Херцеговини и изражава забринутост заоштравањем односа унутар Босне и Херцеговине па и регије у цјелини.
На 94. редовној сједници Скупштине Међурелигијског вијећа у Босни и Херцеговини, Скупштина је усагласила сљедеће саопштење за јавност:
Чујмо тежње и стремљења обичног човјека!
Свих ових година од када је формирано МРВ у БиХ настојимо указати на важност сарадње вјерских заједница и Цркава с циљем промовисања добра ком нас уче свете књиге које слиједимо. Јевреји, католици, православци и муслимани су припадници монотеистичких религија и на различите начине се моле једном Богу. Сви тврдимо да смо потомци Адама (Адема) и да припадамо Аврамовској (Ибрахимовој) традицији. Запитајмо се, ако смо искрени у својим учењима и у својим вјеровањима, како се онда може десити да се окрећемо једни против других? Стајалиште нас, као представника вјерских заједница и Цркава, јесте да морамо наставити улагати напоре у својим заједницама, како би ратови и страдања остали заувијек у прошлости.
Више од двадесет и пет година мира је непроцјењиво и не смијемо дозволити да се икада понови да становници наше земље страдају у новим сукобима. Под притиском политичких тензија наша омладина заувијек напушта земљу, па се поставља питање чему и политика и тензије када ће ово ускоро постати простор без људи. У нашим синагогама, црквама и џамијама, осјећамо мањак људи због исељавања.
Они одлазе углавном на Запад и настављају се дружити под туђим небом, а одавде су отишли због неизвјесности и несигурности. За чије интересе и у име кога се подижу тензије и плаше грађани? У нашим молитвама молимо Бога да нам помогне, молимо Га за мир, молимо Га за добро међу људима. А ми људи, да ли смо захвални Богу за мир који нам је подарио? Са нашим понашањима често говоримо да нисмо.
Молимо Бога и апелујемо на међународну заједницу и домаће политичаре да уложе напоре и чују тежње и стремљења обичног човјека. Људи желе сигуран систем, владавину права и просперитет за своју породицу, као и било гдје у свијету. Пружимо им то овдје у нашој домовини, гдје познајемо једни друге, гдје говоримо језиком који сви разумијемо. Не дозволимо да будемо наивни и подлегнемо разним интересима од којих на крају страда обичан свијет.
Латинска пословица каже да је историја учитељица живота. Научимо онда нешто од учитељице и немојмо изнова понављати разреде.
Извор: МРВ у БиХ
