У Сијековцу код Брод у петак 26. марта обиљежиће се 29 година од ратног злочина над 46 српских цивила, који су у селу починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне бошњачко-хрватске јединице из БиХ.
У цркви Свете великомученице Огњене Марије у Сијековцу код Брода уз ограничен број присутних биће служена литургија са почетком у 9.00 часова.
Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић потврдио је Посавским новостима да ће након литургије услиједити освећење подигнутог крста, испред којег ће убудуће бити обављано полагање цијенаца и цвијећа.
“Очекујемо и долазак нашег Епископа зворничко-тузланског Фотија који ће новосаграђени крст освештати“, каже Видић.
“Страдање Срба у Сијековцу 1992. године”је од републичког значаја, а поштујући Закључке Републичког штаба за ванредне ситуације у обиљежавање је у организацији Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова Владе Републике Српске.
Према протоколу је код цркве Свете великомученице Огњене Марије у 10,30 часова је предвиђен помен погинулим српским цивилима, а у 10,40 полагање вијенаца и свијећа на спомен- плочу.
Видић је подсјетио да су чланови породица Мартић и Дујанић убијени 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан догодио се покољ у Сијековцу.
Он је истакао да је над Србима у Сијековцу почињен стравичан злочин, звјерски је убијено 46 цивила, углавном жена, дјеце и стараца.
Видић је рекао да је најмлађа жртва био дјечак од 17 година, а најстарија мушкарац од 72 година.
“За само сат времена убијено је деветоро Срба, међу којима највише из породица Милошевић и Зечевић. Најмлађа жртва био је Драган Милошевић /17/, а најстарија Јован Зечевић /72/. У Сијековцу је запаљено 15 кућа, као и Црква Свете великомученице Огњене Марије”, рекао је Видић.
Он је захвалио свима који су претходних година долазили на обиљежавање годишњица страдања Срба у Сијековцу, истичући да је и ове године потребно придржавати се свих наредби и упутстава надлежних институција у вези са спречавањем ширења вируса корона.
Видић је навео да је март за Србе у Броду болан и веома тужан мјесец и да је 3. март у историји Брода уписан као дан када су Срби са подручја тадашње општине Босански Брод 1992. године били изложени отвореној агресији из Хрватске.
“Тог дана је из Славонског Брода преко моста у Брод прешао велики број добро наоружаних хрватских војника са тешким наоружањем. Напад на српско становништво почео је на главном путу Брод-Дервента, односно у Стадионској улици, када су хрватско-муслиманске снаге заједно са 108. бригадом `Збора народне гарде` заузеле центар града”, указао је Видић.
Он је подсјетио да о преласку хрватске војске преко моста у Брод постоје сачувани видео-снимци који су уврштени у документарни филм “Од страдања до слободе Брода”.
Према изјавама и документима којима располаже Борачка организација Брод, 3. марта 1992. године у Босанском Броду одржан је састанак представника три народа, односно политичких вођа странака које су имале одборнике у локалној скупштини.
Циљ састанка био је да се смире тензије изазване спровођењем бошњачко-хрватског референдума, а тадашњи предсједник Извршног одбора Скупштине општине Босански Брод Михајло Сријемац предложио је рјешење о смиривању напете ситуације.
По повратку кући, у 16.40 часова са подручја бродског насеља Махала, Сријемца су, пуцајући из ватреног оружја, ранили припадници хрватско-муслиманских паравојних јединица, потпомогнути снагама ХОС-а из Славонског Брода.
Преживјели свједоци тог времена описују да је настављено застрашивање локалног српског становништва физичким малтретирањем, пљачкама и одвођењем у логоре.
Напад на Брод 3. марта био је увод за најсвирепије злочине који су се тог мјесеца догодили на подручју ове општине.
