“Ово је дан који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему.”
(Пс 117.24)
“Бог Логос постаде тело (Јн.1,14)”. Каква неизрецива радост и каква благовест! По речима Преподобног оца Јустина Ћелијског, ” тo je прва и последња благовест, највећа благовест коју je Бог могао дати човеку и Небо земљи.” Велики Бог, Творац неба и земље, свега видљивог и невидљивог, облачи се у малено људско тело. Несместиви Бог ушао је и телесно у овај свет. На питања зашто и како, одговор налазимо у стиховима Символа Вере где је написано: “Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао са небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек”. И заиста то је једини разлог. Сам Господ улази у овај свет да спаси човека. Да преобрази и васкрсне његову душу, да преобрази палу природу људску.
Бог сишавши у овај свет ништа мање није остао Бог, а у исто време постао је и човек. Његовим рођењем догодило се нешто што се у историји света дешава само једном. Што се никада пре није догодило нити ће се догодити. Рођен је Богочовек! Господ Исус Христос. Савршени Бог и савршени човек.
Тај савршени Богочовек дошао је да нас мале и грешне људе, децу своју, очисти од греха и начини нас боговима по благодати. Јер свака душа која вапи за Богом, за Његовом непресушном љубављу, душа у којој Господ Исус Христос пребива, овенчана је вечном радошћу. За таквог човека не постоји туга. Чак и када нас овоземаљске муке притисну и сколе, ми знамо да ћемо на крају свега изаћи као победници. Јер је Господ Бог наш победио свет и сваку муку у њему, сваку тугу у њему и ђавола у њему.
Зато је посебно радосна благовест данашњег дана јер нам доноси и телесно Спаситеља света. Ако нам је Господ Исус Христос увек и у свему на првом месту, то може да значи само једно. Да су нам на првом месту и родитељи и пријатељи, жена-односно муж, комшије и колеге са посла, и сваки човек-знани и незнани. Љубећи Господа Христа, љубимо сву творевину и сваку твар. Зато је веома важно да нам Христос буде мерило свега и темељ нашег живота.
Држећи се речи Светог апостола Павла: “Богочовек Христос је једини трајни и неразориви темељ и да другога темеља нико не може поставити” (ср. 1.Кор.3,11) ми људи у овом свету са сигурношћу живимо и проживљавамо сваки дан, јер несумњиво знамо Ко нас то чека након овог кратког овоземаљског живота.Свакако, то је само Он, једини Победилац смрти, Васкрсли Господ Исус Христос!
Данас се роде светосавски радују и небо и земља. Први стих Божићног тропара нам говори да је рођењем Христовим-Богом нашим, засјала свету светлост разума. Нека и наш разум, наше срце, не буду тврди и неразумни. Покајањем умијмо своју бесмртну и вечну душу и предајемо је у руке Господа Бога нашега. Он је дошао у овај свет и од нас људи проживео страшна понижења и још страшније муке, а све то само ради нас и ради нашег спасења. Имајмо зато разума и покајмо се за своје грехе. Престанимо враћати зло за зло. Тим начином никако не задовољавамо правду него само умножавамо зло у свету.
Бог је једини Судија и не губимо веру и поверење у Њега. Други Христов долазак је загарантован од стране Господа, а Страшни Суд је нешто што чека свакога ко је икада рођен. Измиримо се са ближњима, опростимо свима који су нас увредили а затражимо опроштај од оних које смо увредили. И заиста, осетићемо сладост будућег века, чак и у овом пролазном свету. Старајмо се да имамо Бога за Оца и не бојмо се ничега. Долазимо на богослужења у своју Свету Православну Цркву. Јер не може Бога имати за Оца онај коме Црква није мајка.
Молитвама Пресвете Владичице наше Богородице и Увекдјеве Марије, која је у утроби својој сместила Несместивог, носила Носиоца свега, родила Га у пећини Витлејемској, која је постала шира од Небеса,нека Богомладенац Христос благослови нашу добру намеру да исправимо свој живот и усмеримо га на испуњење заповести Његових.
Горан Маринић
(Живе речи, Вармеј, Светосавска лествица, прамус Бедем)
