Жељко Лелић из Горњег Клакара, одувијек је волио обрађивати дрво. У стакленим флашама ирађује крстове од дрвета и разне друге предмете, али ипак, како каже, воли веће изазове. Поред лова и риболова ово је Жељки, хоби који подједнако воли и који га испуњава. Док показује флашу у којој је, израдио минијатурне санке од мноштва ситних дијелова, али идентичне онима какве је некада вукла запрега, прича да је за овај хоби првенствено потребно много стрпљења.
-Сваки дио је засебан, треба прецизности и саставити пуно дијелова у боци је прилично споро јер је све лако ломљиво-, започиње причу Лелић.
Из знатижеље се испробао и у изради шаргија, старих традиционалних музичких инстумената. Иако је шаргија све мање у моди, овај заљубљеник у обликовање дрвета овим је хтио дати допринос очувању традиције њеног звука.
-Прву шаргију направио сам прије 14-15 година. Дрво обрађујем најчешће у зимским мјесецима јер тад имам највише времена и тако прекраћујем вечерње часове. Послије радног дана, повучем се у гаражу, наложим ватру и одмарам радећи оно што заиста волим-, наставља Жељко.
До сада је направио 15-ак шаргија. У мислима прво направи слику како треба да изгледа инструмент, потом нађе згодно дрво и почиње да ради. Највећи проблем је доћи до квалитетног сувог дрвета што је, како каже, пресудно за квалитет шаргије.
-Најбоље су од јавора и трешње мада може и врбово дрво које је и најлакша за обрађивање. Звук шаргије умногоме зависи од врсте дрвета-, овјашњава наш саговорник.
Полако и сигурно, ножићима, сикирицом, длијетима за дуборез, шмиргл папиром и стаклом направио је и шаргију са два врата.
-Направити шаргију са два врата за мене је био изазов. Све се ради ручно, а за израду једног треба ми око мјесец дана. Стандарди за израду не постоје. Нигдје нећете наћи двије идентичне шаргије, тако да је право мјерило доброг инструмента њен ”глас” и оцјена искусних свирача-, појашњава Лелић.
Суд о квалитету својих шаргија препушта искусним шаргијашима, јер иако их израђује не зна да свира. Неке је осликао и украсио резбаријом са разним мотивима.
-Овакво украшавање иструменту даје љепоту али није захвално радити јер морам оставити дебљу стијенку дрвета за резбарију а на уштрб доброг звука који шаргија мога имати-, наставља Жељко.
О комерцијалној производњи и не размишља, ради из велике љубави, а шаргије углавном поклони пријатељима. Свирали су са његовим инструментима искусни музичари, и ако је судити према њиховим оцјенама шаргије из Лелићеве радионице могу на концерте и увесељавања у разним приликама.
У Броду и околини, не тако давно није се могло замислити ни једно славље, сјело, прело, без шаргије, а још ако ту додамо виолину и пјесму био је то угођај за уши и душу. Међутим вријеме полако потискује забораву легендарну шаргију али и друге условно речено старе инструменте попут двојница и других. Сад су на сцени гитаре, разне клавијатуре и друга чуда технике. И нека их, али нека и шаргије, нека је да чува нашу изворност, нека уз њу и будуће генерације чувају традицију и културу својих предака који су толико вољели њен бритки ”глас”, нека је да чува прошлост и сјећање због будућих генерација.
Извор: Општина Брод
