Осамнаестогодишња Ерна Хавић из Горњих Колиба завољела је лов у раном дјетињству, а данас ова чланица секције „Унка“ Ловачког удружења „Вучјак“ свој живот не може замислити без лова и боравка у природи.
Истина, Ерна је пред завршетком приправничког стажа, што уз пунољетство и положен ловачког испит су предуслови да би постала ловац у правом смислу ријечи.
-Од малих ногу сам пошла татиним стопама, који је ловац. Не сјећам се више тачно, али негдје са 11 година сам први пут отишла у лов и остала опчињена љепотама посавске равнице, искреним пријатељством међу ловцима, родила се љубав према дивљачи, псима – вјерним помагачима ловаца. Тако сам почела, а 2015. године отац ме уписао у „ловачки подмладак“ нашег удружења-, каже Ерна.
Ерна је ловац – приправник у ловачком удружењу „Вучјак“ , али се нада скором полагању ловачког испита и куповини пушке.
– Уз оца, који је страствени ловац, не пропуштам ни једну прилику да дан проведем у лову. Када од малена слушате приче старијих и у мислима слажете живописне ловачке слике, то вас потакне да се испробате, а лов вас за час заувијек узме себи-, казује млада чланица Ловачког удружења из Брода.
С обзиром на љубав према природи, дивљачи, ловству, пред Ерном је богата ловачка каријера.
-Природу волим безгранично и можда је то разлог што сам ушла у свијет ловства, у којем скоро да нема дјевојака. Мени то не смета, не осјећам разлику, колеге су научиле да сам дио њих. Ни сама не знам како се родила љубав према лову. Једва чекам викенд да обучем ловачко одијело, ставим капу на главу, ранац на леђа и пођем у вишекилометарско цјелодневно ходање и потрагу за дивљачи. Мислим да се ловац не постаје, с тим се човјек рађа. Дан у лову прође као трен. Неописива је то љубав –, прича Хавић, и поглед усмјерава према оцу Миралему, за којег у шали каже да је „кривац“ за њен избор хобија.
Ловачки стаж тек ће градити
Не жали због изора хобија јер, рећи ће Ерна, лов јој је подарио незаборавне тренутке и лијепе успомене овјековјечене фотографијама и многобројне пријатеље са којима дијели иста осјећања проткана судбоносним позивом ловца, поштење и скромност.
– Суштина лова је управо друговање с природом, коју сваки ловац безгранично воли. Најдражи су ми заједнички ловови на фазане, зечеве, препелице јер се стално нешто дешава, у покрету сте, пратите псе. То је и прилике за нова упознавања, а шала никада не недостаје, као ни заједничких ужина уз ватру. Посљедњих година зиме су благе, али није тешко ни сатима корачати на дебелом минусу, кроз снијег, јер на крају дан ми је испуњен задовољством и позитивним умором . Волим и лов чекањем. То је прилика да у смирај или буђење дана ослушкујете природу, проникнете у њену ћуд, упознате њене законе-, објашњава Ерна зашто воли лов.
Узгој и заштита дивљачи, те очување и уживање у природи су лов
– Неупућени на лов гледају као убијање животиња, али то лов никако није. Зими у ловиште износимо сијено, кукуруз, со. Помажемо дивљачи и кад су непогоде. Није тешко када нешто волите. На првом мјесту свим ловцима су животиње, њихово станиште, а потом и дружење које одувијек краси ловце-, додаје Хавић, док пребире по фотографијама из недавног лова препелица.
Без лова не може
-То никако, а посебно сад кад положим испит. Лов је дио мене, природа и дивљач нас окружују. Зашто не уживати у тој љепоти која је на дохват руке. Лов је и спорт, организују се такмичења у гађању летећих мета. Једноставно, лов пружа цијелогодишњу активност, а једини предуслов је љубав према природи и ловству-, констатује Ерна, додајући да јој лов није препрека за дружење са пријатељима, изласке и свакодневне обавезе.
Љубав према лову и чарима природе у срцима истинских ловаца никада не пролазе. Ако је судити ријечима Ерне Хавић, сигурно је да заслужује успјешну ловачку каријеру и прегршт дарова мајке природе.
Д.И. /Радио Брод
