Марко Божић, двадесетосмогодишњи дипломирани пољопривредни инжењер из Црквине код Шамца, по завршетку факултета у Бањалуци вратио се кући и почео бавити породичним бизнисом – производњом цвијећа.
Божић објашњава да се његова шесточлана породица бави производњом цвијећа на отвореном и у затвореном простору.
Хризантеме гаје у јесен на 3,5 дулума, а раде и украсно дрвеће, жбуниће, тзв. топијаре руже стаблашице итд.
“Неки одлазе и траже своје мјесто под сунцем у другим земљама. Ником нећу да паметујем, свако познаје свој пут. Мој план је и био да завршим факултет, радим оно што волим и останем на својој земљи”, поручује Марко.
Задовољан је, има супругу и тромјесечног сина, и истиче да он са породицом, као и његови родитељи и бака, живе од производње цвијећа.
“Ако се “засучу рукави” и ако се трудиш да будеш најбољи, резултата ће бити”, истиче Божић, напомињући да су се његови родитељи почели бавити производњом цвијећа 2016. године када је он уписао факултет.
Када се упореди почетна производња, када су његови и почели да гаје цвијеће, па до данас, Божић наводи да је разлика велика.
“Тада су они радили хризантему на 100 метара квадратних, а сезонско цвијеће на 100, а сада се хризантеме раде на 3,5 дулума, а сезонско цвијеће на 1.100 метара квадратних”, објашњава Марко Божић.
Божићи имају три пластеника и искључиво се баве малопродајом, тако да мора бити далеко више врста цвијећа.
“Имамо више од 50 врста, а најтраженији су калиопа, мушкатле, сурфинија, кадифа, бегонија… Доста тога пласирамо кући, нешто на пијацама малопродајно, а производња креће интензивно у периоду септембар-октобар. Најинтензивније је почетком јануара до маја. У мају креће сезона пуним гасом и траје до јуна, онда почињу припреме за изношење хризантеме и она се продаје у октобру”, појашњава Марко Божић.
Он истиче да је било тешко док није било сунца, јер треба да се надомјести темпаратура која је потребна биљкама за нормалан раст и развој.
“Када фали сунца ту не можемо ништа, али што се тиче удовољавања биљкама са темпаратуром – имамо пећ која грије пластенике на калорифере, имамо и водене системе па се сналазимо”, напомиње Божић.
Он наглашава да имају доста врста цвијећа које су за топлије крајеве, али, ипак, успјешно презимљавају код њих посљедњих година због тога што више није толико ниска темпаратура.
Биљке и сјеме углавном увозе из Холандије и Њемачке, а понешто и из Словеније.
Он наводи да су улагања у репроматеријал велика, али да се не исплати – не би се ни улагало.
“Човјек, млад или стар мора сам да размишља и нађе свој пут за будућност. Ја свима желим срећу, а моја срећа је у мојој земљи, мојој општини и мом драгом селу у коме сам нашао свој мир и будућност”, каже Марко.
Светлана Павловић
