У Дервенти је одржано поетско вече “Дан Милована Бјелошевића Белог” у знак сјећања на дервентског професора, пјесника и политичара, који је прије 29 година погинуо у одбрамбено отаџбинском рату.
Поетско вече је одржано у Центру за културу у организацији Српског књижевног клуба “Вихор” Дервента.
Предсједник “Вихора” Ненад Симић рекао је да ово вече представља сјећање на све што је Бјелошевић оставио у насљеђе будућим генерацијама пјесника.
“Главна одлика вечерашњег окупљања је што у његујемо сјећање на нашег професора, народног посланика, обновитеља клуба `Вихор` и `Просвјете` у Дервенти”, реко је Симић и додао да је Бјелошевић био и први предсједник тадашње Скупштине општине Српска Дервента.
Учесници програма и посјетиовци минутом ћутања одали су почаст Миловану Бјелошевићу Белом, до сада премилулим члановима и пјесницима учесницима Међународних илинданских пјесничких сусрета Прљача и пријатељима “Вихор-а”.
У програму су учествовали и стихове говорили Љупка (кћера Бјелошевића Белог) Славко Покрајац, Слободан Лејић, Савко Пећић, Жељко Ђукић, Боро Петковић, Ненад Симић, Милорад Мишо Ђурђевић, Жељка Игњатић, Биљана Кајганић Добриловић, Пајо Бркић, Неда Ђукић Боројевић, Оливера Симић Балешевић, Вера Коропкин Ратковац, Зоран Ратковац, Радојка Рада Ђурђић, и Јелена Шкрбић.
Поезију у част преминулих књижевника читао је и Пајо Бркић из Пелагићева истакавши да су овакви изрази одавања поште од изузетног значаја за млађе генерације.
” Сјећање на људе који су у књижевности оставили одређени траг је изузетно важно, а уједно и најмање што можемо урадити како бисмо изразили поштовање онима који су окончали свој животни вијек. Важно је пренијети на млађе генерације допринос у књижевности, култури, уопштено, и очувању обичаја и традиције наших покојних, да би и они могли даље преносити праве културне и књижевне вриједности”, рекао је Бркић.
Бјелошевић је погинуо 21. маја 1992. године бранећи родно село Доњу Лупаљницу.
Бјелошевић је књижевним радом почео да се бави као средњошколац, а прву књигу приповједака “Коби људске” објавила му је Заједница књижевних клубова Србије 1986. године, када је са групом истомишљеника обновио рад дервентског Књижевног клуба “Вихор”.
Дио његовог стваралаштва нашао се и у заједничкој збирци пјесама “Над Укрином вихор” у издању матичног клуба, а друга књига “Казивања Митра Липљанчанина” објављена му је 1988. године.
Пред сам рат Бјелошевић се потврдио и као врстан поета, објављујући самосталну збирку пјесама “Уклећа са липишта”.
Представници “Вихора” присуствовали и полагању вијенаца и цвијећа на гробљу у Календеровцима, гдје су прислужили свијеће и положили цвијеће.
Потеској вечери присуствовали су чланови породице Бјелошевић, предсједник Скупштине града Мирко Земуновић, делегација ГО СДС-а, и други поштоваоци стваралаштва Белог и “Вихор-а” Дервента.
Посавске новости
