Поводом Видовдана, Дана општине, 27. јуна, одржана је Свечана академија, у Кино сали Српског културног центра. Овом приликом највише општинско признање ове године додијељено је протојереју-ставрофору Богдану Тодићу, умировљеном пароху модричком.
Како је наведено, повеља му је додијељена за постигнуте резултате и дати допринос у обнови и изградњи православних храмова и манастира на подручју Модриче, те духовну обнову и очување традиције српског народа на подручју општине Модрича. Признање у његово име преузео је протојереј Стаменко Станковић, који се бираним ријечима обратио у име свештеника Богдана Тодића, рекавши:
„Часни оци, поштовани начелниче господине Радуловићу, уважена господо народни посланици, поштовани градоначелници, начелници, драги гости, драга браћо и сестре, помаже вам Бог.
Најприје желим да честитам празник у чијем се навечерју налазимо, Видовдан, Дан наше општине. Нека је срећан и благословен и ако Бог да, да овај свети празник на многе године свечарски и у љубави празнујемо, на славу Имена Божијега, на радост рода нашега и на напредак и добробит наше заједнице.
Ове године о Видовдану општина Модрича додијели највише признање оцу Богдану Тодићу протојереју-ставрофору, умировљеном пароху модричком. Њему, који овдје у нашој Модричи више од четири деценије проноси ријеч Божију, ријеч Светога Јеванђеља, која нас упућује на братску љубав и слогу, на покајање и опраштање и на сваку врлину јеванђелску. Он је, а то добро знамо, не само проповједник те благе ријечи него је и лични свједок исте, на поуку другима, трудећи се да онако како збори да тако и твори.
Тако чини данас у мировини, тако је чинио и као активни парохијски свештеник, па чак и у ондашњем времену, зато и то не поменути, које је било изузетно тешко по Цркву, када свештеничка мантија није била радо виђена и када је прогањано и понижавано све оно што је имало везе са Црквом, и неријетко то и од стране својих најближих.
Он је, дакле, бреме тога времена итекако осјетио и прошао кроз многа искушења као стамени посленик на њиви Господњој, чија дјела су веома видљива и чија дјела свједоче, ево нека од њих су већ и поменута.
Због својих здравствених разлога отац Богдан није у прилици да присуствује овој свечаној академији и да лично прими одликовање које му се додјељује. По његовој жељи и по његовом благослову преузуимам ову повељу а вама драга браћо и сестре од њега преносим благослове и поздраве. Преносим ријечи благодарности општинском руководству, првенствено начелнику на приједлогу и иницијативи да се ово одликовање њему додјели, као и захвалност свима онима који су о овом одлучивали, који су једногласно и једнодушно усвојили тај приједлог.
Како је и сам отац Богдан рекао, ово признање не доживљава као признање само њему лично, него признање Цркви то јесте признање свештенству и признање вјерном народу. Радује нас чињеница што наши општински трудбеници веома добро познају Цркву као Богочовјечански организам, као мајку свих нас која нас грли својим топлим загрљајем и која нас све позива у своје окриље, и управља нас на пут спасења, пут којим ходимо прије свега богољубљем и човјекољубљем, превазилажењем свакојаких подјела, да трудећи се у слози, у љубави, у заједништву, испуњавањем заповијести Божијих сви будемо свјетлост свијету и со земљи, како нас учи Господ. Нека вас све Господ Бог благослови и свако вам добро од Господа. Још једном захвалност у име оца Богдана и захвалност у име свих награђених вечерас. Живјели.“
Извор: Епархија зворничко- тузланска
