У Дервени је данас полагањем вијенаца и служењем парастоса за 608 погинулих бораца Војске Републике Српске (ВРС) обиљежен 4. јул – Дан ослобођења града у одбрамбено-отаџбинском рату 1992. године, који су биле окупирале јединице регуларне Хрватске војске, као и припадници домаћих паравојних хрватско-муслиманских јединица.
Предсједник градске Борачке организације Дервента Чедо Вујичић рекао је да је дан када су престали да постоје логори, терор и тортура над недужним цивилима златним словима уписан у историју Дервенте.
“Истина, простор с лијеве обале Укрине, гдје се налази касарна, никада није био окупиран, али на десној обали, током два мјесеца трајала је окупација недужног становништва и престала је да постоји држава. На снази су била неоснована затварања становништва, забиљежени су страшни злочини, међу којима и убиство у некадашњем Дому ЈНА”, навео је Вујичић.
Он је истакао да су 4. јула престала мучења становништва и у Дервенту се вратио правни поредак и држава, вратио се живот.
“Људи су могли слободно да се врате својим кућама и организују живот онако како они желе. Током протеклог рата на подручју Дервенте погинуло је 608 бораца из Дервенте или оних чије породице су уточиште пронашле у ослобођеној Дервенти”, рекао је Вујичић.
Градоначелник Дервенте Милорад Симић рекао је да је 4. јула 1992. године српска војска ушла у град и ослободила простор од окупатора.
“У граду тада није било простора за Србе и сви који су били толерантнији и мислили да неће доћи до погрома били су у логорима, и од априла 1992. године до 4. јула били у изгнанству. Kада је српска војска дошла овдје је обезбијеђено простора, живота, и из дана у дан све више, тиме се поносим, за све суграђане, све Дервенћане”, рекао је Симић новинарима.
Он је нагласио да у Дервенти има мјеста за све и да не може наћи примјер да је неко изопштен након ослобођења зато што је друге вјероисповијести, националности или поријекла.
“Овдје има мјеста за све. Увијек понављам, Дервенти мањка становника. Ми који овај посао радимо, наше је да развијамо своје средине. Поносим се да смо од јако порушене Дервенте направили мјесто лијепо за живот, да смо запослили људе, привукли страни капитал, обезбиједили простор за домаћи капитал, да имамо скоро енормно добар извоз”, навео је Симић.
Предсједник Удружења ратних заробљеника Драго Kнежевић рекао је да су приликом ослобођења Дервенте престали да постоје логори.
“Сви логораши који су били по граду повучени су ка бившем Босансом Броду. Били смо једно вријеме задржани у Пољу, јер је непријатељ мислио да ће се вратити поново у град. Хвала Богу и нашим борцима то се није десило, ишло се до Босанског Брода”, навео је Kнежевић.
Он је додао да је било и размјене заробљеника, а да је дио Срба одведен у логор у Хрватску.
“У логору у Хрватској и ја сам био. Размјењен сам 9. јула, и то је било ново рођење”, додао је Kнежевић.
Kод Централног споменика вијенце су положили градоначелник Дервенте Милорад Симић, предсједник Скупштине града Бојан Радановић, делегација Борачке организација из овог града и Прњавора.
Вијенац су положили представници Удружења ратних заробљеника, заједничка делегација Удружења “Ветерани Републике Српске” и Организације старјешина ВРС, делегације СУБНОР-а, Полицијске станице Дервента, те делегације политичких партија.
Организатори обиљежавања су градска Борачка организација Дервента и град Дервента.
У просторијама Центра за културу приређен је свечани пријем поводом 4. јула.
Посавске новости
