У Појезни на Велику Госпојину кад град Дервента слави свој дан одржано је још један велики сабор породица Пећић, гдје се окупило више од 80 Пећића из Трстеника, Жагубице, Појезне и свих мјеста у Србији и иностранству гдје су се Појежани раселили.
Први пут Пећићи су сеокупили у Батајници код Пере Пећића, поријеклом из Појезне који је изразио жељу да буде домаћин. Сљедеће саборовање 2020. године које је требало бити у Појезни је омела епидемија короне, па је окупљање организовано ове године на Велику Госпојину.
У Батајници код Београда се тада окупило на сабору породица с презименом Пећић више од 50 душа. Тако су заједно друговали и упознавали се у Батајници Пећићи из Трстеника, Појезне, Дервенте, Жагубице и многих мјеста у Србији гдје Појежански Пећићи живе.
Најстарији међу Пећићима је осадмесетседмогодишњи Богадан који живи у Чуругу Бачка поријеклом из Појезне, прати га једну годину млађи Душан из Појезне.
Интресантно је напоменути да се Пећићи из Жагубице, Трстеника и Дервенте доскора уопште нису познавали. Сви су мислили да су они једини Пећићи. Сасвим случајно је почело упознавање на једним гостовањем фолклора из Дервенте у Трстенику , гдје су били и Пећићи Габријела и Душан. С њима је успостављен контакт ,а онда се сазнало да Пећића има и у Жагубици. У Трстенику и Дервенти Пећићи славе исту славу,Ђурђевдан, док у Жагубици славе Никољдан.
Из разговора и мишљења старијих, те размјене података дошло се до неких непотпуних информација који ће се даље истраживати , да носе исто поријекло од Цетиња Црна Гора , село Цеклин. Дубока историја која достиже до Косовског боја.
– У Трстенику нас има 25 домаћинстава и славимо Ђурђевдан, поуздано се зна да смо поријеклом из Црне Горе, негдје од Цетиња, од лозе Вукмировићи, рекао је Славиша Пећић из Трстеника. Родоначелник Вукомировића је Вукосав од оца Радосава који је из племена Новака из Дробњака. Он из Дробњака због непокора одлази у Пипере гдје зида цркву Светог Ђорђа 1375.године у некој стени код Подгорице. Гине у Косовском боју, подаци су из књиге Андрије Михајловића и Михајла Стругара, издање 2009.године.
Он истиче, да су сви Пећићи у крвном сродству у једној фамилији , за сада знамо да нас има у селу Тоболац Трстеник , Селиште код Жагубице и у селу Појезна код Дервете . Сличног је мишљења и професор Ненад Нешо Пећић из Жагубице, гдје каже да у Жагубици има 20 домаћинстава Пећића.
Саборовање у Појезни је протекао у радости и весељу , а Пећићи су дошли са свих страна, Београда, Лединаца, Дервенте, Појезне, Жагубице, Трстеника, Њемачке и Аустрије. Корона је омела а и киша сметала многе да не дођу овог пута у Појезну.
Дошли су старији и млађи до најмлађих. Осамдесетдвогодишњи Јово Пећић, поријеклом из Појезне дошао је из Лединаца код Новог Сада, осамдесетшестогодишњег Душана је посјетила код куће делегација из Трстенаца и Жагубице.
Стизале су поруке подршке и размјењивани снимци са свих страна, па је весеље било још величенстваније.
-Пресрећан сам , веома узбуђен , радостан и ово ми је била животна жеља да се састанемо, каже Јова Пећић из Лединаца .
Уз братске загрљаје и пољубце , по кују сузу радосницу Пећићи су се разишли до сљедећег сусрете. Дотле ће сви даље истраживати и копати по архивама како би сазнали што вше о свом поријеклу и одакле су дошли у Србију и Босну.
-Драго ми је да је све прошло како смо планирали, без проблема. У оваквој ситуацији није било лако то све организовати. Погли су многи Пећићи из Појезне и Дервенте без поговора и с радошћу. Киша је омела да гостима из Трстеника и Жагубице покажемо све наше историјске споменике, цркву и љепоте природе, каже главни организатор саборовања Ратко Пећић, који је на таписерији ирадио плакету братимљења Пећића..
Оквирно вријеме насељавања код Трстеника и Жагубице је 1780. година, што се поклапа са досад расположивим подацима доласка Пећића у Појезну.
Према предању у Појезну су Пећићи дошли негдје између 1800-1820. године. На сеоском гробљу у Појезни најстарији споменик подигнут је Стојану Пећићу 1901. године. Стојанов отац је био Цвијан.
Пећићи одвајкада говоре да су се у Појезну доселила браћа Цвијо и Ћетоје. Тако да се и данас, Пећићи, потомци Цвије називају Цвијановићи, а од Ћетоје Ћетојевићи. Сви се сматрају као једна фамилија и између себе рођакају.
Савко Пећић Песа
