Дервентски књижевник, новинар, потпуковник Војске Републике Српске и бивши командант Осињске бригаде Савко Пећић сахрањен је данас на православном гробљу у Поточанима уз вјерски обред и војну почаст.
Сахрани је претходила комеморација која је одржана у Центру за културу у организацији Градске борачке организације и Српског књижевог клуба “Вихор”.
Предсједник Градске борачке организације Чедо Вујичић је истакао да је Пећић оставио свој печат у бројним областима живота у Дервенти, и да се посебно истицао у друштвено корисном раду и биљежењу догађаја свога града од ране младости.
“Још у раној младости, Савко је показивао склоност ка друштвено корисном раду, па га памтимо као извиђача горана, пјесника, фудбалског судију, омладинског активисту. Немјерљив је његов допринос у „Вихору“, удружењу рибара, Рукометном клубу и бројним организацијама, али и у политици. Ми који смо му били блиски памтимо његове критике, које су понекад биле и оштре. Није се либио да нам каже оно што му се не допада, али нас је крају увијек очински савјетовао и ни са ким се није завадио. Савко је био људска величина“, на комеморацији рекао је Вујичић.
Градоначелник Дервенте Милорад Симић истиче да је Савка упознао давне 1969. године.
“Савко је био писац, хроничар, борац и човјек који је примјер како треба анимирати породицу, о којој је говорио увијек са посебном бригом и пажњом. Сви ми кажемо да знамо вољети унуке, али Савко је то радио на посебан начин. Задовољство ми је што смо дуги низ година били прилично блиски“, рекао је Симић.
У име Српског књижевног клуба “Вихор” и колега новинара, али и као вишегодишњи пријатељ о Пећићу је на комеморацији говорио Ненад Симић.
“Мало је средина које се могу похвалити са људима какав је био наш Савко и можемо бити срећни што смо упознали човјека који је своје цјелокупно стваралаштво везао за овај град и људе. Можемо рећи да је био најзначајнији хроничар новијег времена, а његова дјела могу послужити и већ служе свима који крећу на пут стваралаштва у области медија, културе, спорта и стварању веза међу људима“, рекао је Симић.
У име Градског одбора СП-а обратио се потпредсједник Бојан Радановић, који је и Савков пријатељ и познавалац његовог стваралаштва и бројних дијела које је урадио.
“Драго ми је што је Дервента за живота показала да цијени Савков лик и дјело тако што му је додијелила Захвалницу као једно од највиших општинских признања, а чији смо били иницијатори. Волио је рећи да је књижевник па овом приликом желим да у том духу кажем да својим рођењем сви пишемо своје стихове у своје књиге живота, а он је сада исписао своју задњу страницу и урадио је то маестрално. Част ми је што сам те познавао драги пријатељу“, рекао је Радановић.
О Пећићевим војним подвизима и достигнућима говорио је пензионисани пуковник Војске Републике Српске и у име Удружења резервних војних старјешина ВРС Мико Шкорић, који га је познавао пуне три деценије.
“Савко је био мој колега официр из „билећке школе“, био је јак и образован и никада се није предавао. Све своје капацитете ставио је на располагање Дервенти и овом региону. Формирао је бригаду која је прије тога била у партизанској дивизији и није имала обрисе какве је Савко са својим сарадницима направио. Богу хвала, бригада је успјешно ратовала, учествовала у ослобођењу Дервенте и цијелог посавског дијела до Брода, након чега су услиједиле друге обавезе и дужности које је успјешно обављао“, рекао је Шкорић.
Он додаје да се Пећић борио за побољшање статуса обичног борца до краја живота и да је био предсједник Градске организације Старјешина ВРС која је формирана међу првима и вјешто вођена.
Саучешће поводом Пећићеве смрти изразили су представници Рукометног клуба „Дервента“, шеф Kлуба посланика СНСД-а у Народној скупштини РС Игор Жунић, а телеграм саучешћа Градској борачкој организацији и породици упутио је министар рада и борачко – инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић.
Након комеморације у храму у Српској вароши служено је опијело, и уз постројавање почасног вода и музику Војног оркестра Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ испраћен је на православно гробље у Поточанима, гдје је сахрањен.
Kомеморацији и испраћају присуствовао је велик број пријатеља и поштовалаца из Дервенте и других општина Републике Српске и региона.
Пећић преминуо је у сриједу, 16. марта, у 73. години послије борбе са тешком болешћу.
Био је дописник “Гласа Српске”, Радија Републике Српске, Дервентског листа, Посавских новости, “Свитања”, “Видика”…
Објавио је 14 књига прозе и поезије, сарађивао са стручним часописима за културу и књижевност у Републици Српској и региону.
Био је дугогодишњи предсједник Српског књижевног клуба “Вихор” и оснивач Међународних илинданских књижевних сусрета “Прљача” на ријеци Укрини.
Добитник је Повеље са златном значком Удружења европске академије српских наука и умјетности из Љубљане, награде “Златно перо” Удружења српских књижевника у Словенији 2020. године, те општинског признања.
Живио је и стварао у Дервенти.
Редакција Посавских новости
